Вести
07. 02. 2014.
Пљунути Тијанић
Сезону пљувања отворио је Владимир Поповић. (А и ко би други.)
Бившег председника државе назвао је кловном. Отишао је Тијанић, отишао је, на други начин, и Шешељ, али остао је, ето, тај господин да демонстрира како је практиковање јавне пристојности код нас још некако у повоју. То нам је тема.
Промену је најавио Вучић. Обећао је позитивну кампању и говор о себи уместо говора о другима. Зазвучало је лепо, али - одмах се показало - тешко оствариво.
Већ на уводној седници странке дохватио се једнога кварцованога лика, и није га пуштао десет минута. Бојан Пајтић? Наравно он, али то што он кобајаги није он требало је да каже да ће мимикрија увреду учинити подношљивијом. Институт који Вучићу даје интелектуалне услуге у томе греши: не може се непристојност изразити пристојно.
Нећемо - из разлога које је сувишно наводити - у ову причу ставити Весну Пешић, мада би, можда, заслуживала да се у њој нађе, оном изјавом о жутој мафији.
Кашикару која је долетела у двориште фирме за коју у овој кампањи ради хитрином скојевке вратила је назад. Искусно.
Али зато нећемо из овог текста искључити Зорана Живковића, мада ни он није човек коме се не би могли дати неки кредити. Показао је да се још није решио кратког фитиља на који се пали. Како год, његово јавно цепање Курира отвара два питања.
Прво: зашто га није цепао кад је Курир одвратно писао (а писао је) и о другима? И друго: шта је следеће?
Доста је за данас, мада ту није крај. Ако вам се можда и учинило, овај аутор није имао амбицију да буде ничији учитељ бонтона. Та и сам је овде био пустио језику на вољу! Али га, свестан тога, одмах враћа под контролу, хотећи да каже: могу, а нећу. Те две речи види довољнима да ову кампању учине да ипак буде фер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.