Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Одбрамбена кампања бившег министра
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 02. 2014.

Извор: Политика

Извештај Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) 12

Одбрамбена кампања бившег министра

Упадљиво је да је „Блиц” током 2010. године објавио изузетно велики број текстова у којима се помиње министар Оливер Дулић, најчешће у позитивном контексту.

Забележени су само ретки критички текстови у вези са поступком који је против њега била повела Агенција за борбу против корупције, због навода о могућем сукобу интереса у који је доспео због чињенице да његово предузеће „DG comp”, послује са 70 предузећа и институција које се финансирају из буџета Републике Србије.

Последица овакве сарадње медија и државних институција може бити релативизација поступака појединих државних функционера и ублажавање реакција јавности уз помоћ медија, уместо да управо они буду носиоци откривања незаконитости и корупције државних органа.

Агенција за приватизацију је на трећем месту, са годишњом потрошњом од око 62 милиона динара, па можда због тога већина медија почиње да информише јавност о проблемима у приватизацији тек када се нека приватизација званично поништи.

Највећа средстава Агенција троши на штампане медије – „Вечерње новости”, „Блиц”, „Политику” и „Прес”. Интересантно је да услуге телевизијског преноса аукција пружа управо ТВ Авала, која се налази у власништву консултанта Данка Ђунића, који иначе и обавља већи број консултантских послова за Агенцију.

Уговором о телевизијском преносу аукција из фебруара 2008. године дефинисано је да ће ТВ Авала по појединачном преносу аукције добијати 850 евра, односно 350 евра за трошкове преноса сигнала, а 500 евра за трошкове продукције. Међутим, уговором није дефинисана динамика реализације, нити колико ће бити преноса на годишњем нивоу, па није могуће израчунати колико је ТВ Авала до сада зарадила од овог посла.

Министарство економије и регионалног развоја следи Агенцију са годишњим издвајањима не мањим од 60 милиона динара, што такође може да буде разлог што о раду тог Министарства готово да нема критичких садржаја у медијима.

Највише средстава је издвојено за услуге националних телевизија РТВ Б92, РТС и РТВ Пинк. Тврдње сада већ бившег министра Динкића да није могао да промовише свој рад, посматрано из угла потрошње буџета на медије, нетачне су, јер је то министарство имало све националне телевизије на платном списку. Чак је један број медија, управо када је министар смењен, своје садржаје претворио у одбрамбену кампању бившег министра. Тих дана, Динкић је више пута био на насловној страни сајта Б92, а редовно су и након тога у информативном програму те телевизије праћене његове активности, иако је сада само шеф посланичке групе Уједињених региона Србије.

ТВ Б92 је од Министарства економије и регионалног развоја 2009. инкасирала 14,34 милиона динара, Пинк 14,18 милиона, а РТС 11,06 милиона динара. Штампани медији су од Министарства на име оглашавања 2009. примили 2,7 милиона динара.

„Новости” су у 2009. години пратиле рад Министарства на интернет издању www.novosti.rs за 210.000 динара и израдиле карту „Бање Србије” за 290.000 динара. „Блиц” је 2010. године радио специјални додатак из области економије за 590.000 динара, којим је посебно предвиђено објављивање интервјуа са министром Динкићем. Магазин „Статус” је током 2010. од Министарства добио посао праћења рада те институције вредан 3,3 милиона динара, са обавезом да у сваком броју објави текст о његовом раду.

Министарство здравља годишње издваја око 35 милиона динара за промоције у медијима. Највећи део средстава потрошен је у оквиру кампање за вакцинацију против вируса Х1Н1 „Заврни рукав”. Зато се може закључити да је то разлог због којег је веома мали број медија објективно извештавао о послу хитне набавке вакцина против вируса Х1Н1 током 2009. године, па су грађани, уместо објективне информације, од медија добијали само званичне позиве да се вакцинишу.

Одговорност Министарства здравља и министра Томице Милосављевића у том послу у медијима је врло ретко довођена у питање, иако се на крају испоставило да је поступак набавке био споран, а количина набављених вакцина велика и непотребна.

Лист „Политика” је ретко објективно извештавао о овом проблему, али је током тог периода од Министарства зарадио 3,22 милиона динара, одмах после ТВ Б92, на којој су емитоване рекламе у износу од 5,53 милиона динара. Министарство је директна буџетска средства у 2009. години утрошио и на „Блиц” кроз подршку пројекту „Атлас људског тела” и то 2,36 милиона динара, али то није приказано као оглашавање.

Уз Министарство је везан Институт за здравље Батут са годишњом потрошњом од око 34 милиона на промоције, и то су најчешће биле кампање против пушења или неких других облика зависности, па због тога није необично што се о Батуту углавном извештава позитивно. РТС је од Батута 2008. остварио 5,8 милиона динара, Б 92 4,07 милиона динара, ТВ Авала 2,74 милиона динара, а дневни лист „Данас” 1,2 милиона динара.

Министарство пољопривреде је током 2009. године на промоцију потрошило не мање од 30 милиона динара, али је средстава пласирало преко неколико маркетиншких агенција, па се не може утврдити у којим медијима су пласиране рекламе.

Истовремено, стиче се утисак да се стање у овој области погоршало у протеклом периоду, док су у медијима уместо обавештавања о темама важним за пољопривреднике, популаризоване активности Министарства. Тако је еколошки додатак „Политике” „Зелене стране” у 2008. години чак имао обавезу да због издвојених 2,4 милиона динара „у текстовима подржи активност Министарства”.

За тематски додатак „Блиц пољопривреда” у 2010. години било је предвиђено да ће Министарство пољопривреде платити „Блицу” 510.000 по додатку (6,12 милиона динара), па се у складу са тим министар Драгин чешће појављивао у „Блицу”, као и на ТВ Б92, јер је за десет емисија „Увећање” на Б92 инфо каналу, Министарство у јуну 2010. определило три милиона динара.

Наставиће се

 

Коментари (1)

Остави коментар
пон

03.02.

2014.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 11:55

Sta je sa slucajem Botanicke baste "Jevremovac"?

Povodom gornjeg teksta, skrecem paznju i na zaboravljeni slucaj, tekst "Botanička bašta ostala raskopana" (http://www.pressonline.rs/info/beograd/243826/botanicka-basta-ostala-raskopana.html).

Uz "Press"-ov tekst, umesto komentara prikljucio sam tada sledecu molbu:

"MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZASTITE ZIVOTNE SREDINE
Ministarka, Zorana Mihajlovic
Beograd, Nemanjina 11

MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOSKOG RAZVOJA
Ministar, dr Zarko Obradovic
Beograd, Nemanjina 22–26

Predmet: Molba

Postovani gospodjo Mihajlovic i gospodine Obradovicu,

Povodom prestanka radova u Botanickoj basti "Jevremovac" i njenog zatvaranja za javnost, molim vas u svoje i ime drugih stalnih posetilaca, majki sa malom decom i starih ljudi, da preduzmete sve raspolozive mere za obezbedjenje potrebnih finansijskih sredstava radi zavrsetka ili bar sanacije ("konzervacije") zapcete rekonstrukcije vodovodne instalacije, pesackih staza i klupa. Unapred hvala.

Iskreno,
Dejan Popovic

Beograd, 25. septembar 2012."

P. S. - Botanicka basta "Jevremovac" je posle vise od godinu dana i dalje zatvorena za javnost. Zasto?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси