Вести
03. 02. 2014.
Интернет вести, од лажи до истине
Информисање преко сајтова са собом носи опасност од лажних информација. Манипулација било и у прошлости, постоје и данас у новом облику.
Србин убио ајкулу-људождера у Египту, Доминик Строс-Кан захтева више жена у Влади Србије, а Че Гевара и Џон Ленон су заједно свирали гитару... Све ово су лажне вести и фотографије објављене на интернету у које је поверовао велики број људи. Чак су и многи штампани и телевизијски медији у земљи и иностранству пренели ове "проверене" информације...
Нема сумње да је интернет данас за многе постао главни извор информисања.
Погодности такозваних "онлајн" медија су велике, јер осим избора шта да чита, свако може да се повеже са другима и расправља о разним темама. Ипак, сведоци смо да информисање преко интернета може да буде мач са две оштрице. Вести се често пласирају анонимно, веома брзо се и лако шире без претходне провере, што и отвара врата манипулацији.
- Живимо у времену када смо сви постали продуценти вести, а таква ситуација није виђена још од родовског друштва, кад је мала заједница директно комуницирала, али и од градова полиса у старој Грчкој, где су мушкарци учествовали у продукцији вести, али и гласина. Ипак, тада су казне за ширење гласина биле веома строге, док данас за лансирање лажних вести на интернету готово и да нема никавих санкција - објашњава Милена Драгићевић Шешић, професор културне политике.
Колику моћ има измишљена вест на интернету најбоље показује феномен "Njuz.net". Аутори овог нашег портала са такозваним "вестима у огледалу" прославили су се када су на интернету, без лоше намере, објавили вест да је Србин скочио у Црвено море и убио ајкулу, која је тих дана терорисала туристе у Египту. О лажном догађају су известили највећи дневни штампани медији у Хрватској и Македонији, а пренели су га бројни руски и енглески сајтови...
Недавно, аутори овог шаљивог портала су лансирали вест да је саветник Владе Србије Доминик Строс-Кан затражио од Александра Вучића да упосли више жена, алудирајући на Канове сексуалне афере. На ову причу насели су француски сајт direktmatin.fr, швајцарски 20minutes.ch, али и белгијски "d.be".
- С обзиром на то да је све везано за новац, а да га у овој кризи готово и нема, претпостављам да многи електронски медији немају довољно људи и финансија да провере истинитост вести коју желе да пренесу. На друштвеним мрежама је ситуација још гора, јер тамо нема никакве контроле. Због тога сам веома опрезна када бирам шта да објавим на својој "Фејсбук" страници, јер сам свесна да постоји велика шанса да на тај начин дистрибуирам неистините вести.
Иако је интернет будућност, сматрам да је и даље боље се информисати из поузданих извора као што су штампани медији - поручује наша саговорница.
Од настанка, интернет важи за место где постоји обиље информација надохват руке. Међутим, сваку информацију коју пронађемо "онлајн" би требало прихватити са резервом. То не важи само за мање познате сајтове са недовољном репутацијом, већ и за озбиљне изворе које редовно прати и по стотине хиљада људи.
- Сетите се само да су и наши велики медији објавили измишљени текст о томе како је глумац Том Хенкс подржао Србију у борби за Косово и Метохију. Много пута се дешавало да се лажне и непроверене вести прошире великом брзином и тако утичу на јавно мњење, иако немају везе са реалношћу. Зато је с једне стране неопходно да медији буду одговорнији, а с друге, да грађани подигну ниво медијске писмености, односно да умеју да препознају лажне вести и фотографије - закључује Милена Драгићевић Шешић.
Креатори лажних интернет-вести некада то раде због економске или политичке користи, а некада из чисте забаве. Добар спин, истичу стручњаци, увек мора да има елементе истине како би могао да се одбрани и одржи. Ако пласирате потпуну неистину, брзо ћете изгубити кредибилитет. Зато се чини да је појединца данас лакше изманипулисати, иако смо образованији и боље "умрежени" од наших предака.
- На први поглед тако испада. Многи медији намећу своју верзију истине, а ту је и интернет, где могу да се прочитају најневероватније ствари. Ипак, интернет је ништа друго до модерна верзија кафане. Управо су у кафани некада настајали митови и пропаганда, који су се преносили од уста до уста. Другим речима, манипулација је постојала и пре, постоји и данас у неком модернијем облику, а на нама је да се са њом изборимо - каже за "Новости" немачки новинар Михаел Мартенс.
Монтажа са Леноном и Че Геваром фотографија на којој Џон Ленон и Че Гевара свирају заједно, а коју ових дана обожаваоци легендарног рокера и славног револуционара размењују на "Твитеру", лажна је. Фотографија је наводно снимљена 11. августа 1966. Међутим, у то време, револуционар рођен у Аргентини био је на пропутовању по свету, од Танзаније до Чехословачке, далеко од Чикага, места претпостављеног сусрета.
Ленон се пак налазио између Велике Британије и Шпаније, подједнако далеко од америчког града. Такође, Ленон је рођен 1940, а Че Гевара 1928, а, ипак, на слици делује старије од револуционара.
Реч је девалвирана
Реч, па тако и вест, данас су потпуно девалвиране, због чега појединца управо привлаче несвакидашње, односно потенцијално лажне вести на интернету, наглашава Милена Драгићевић Шешић.
- Да би остварили велики број улаза, интернет-медији траже што спектакуларније вести, односно желе да у најкраћем року објаве неку ексклузиву, па чак и ако нису сугурни да је истинита. Појединцу, кога непрекидно бомбардују свим могућим информацијама, више се допада да чита "сулуде" вести о неким познатим личностима. Читајући такве текстове, код човека се ствара привид да он лично није небитан, односно да његов мали живот добија смисао - наглашава саговорница "Новости".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.