Вести
03. 02. 2014.
Извештај Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) #11
Важност спорног уговора
Медији углавном преписују званичне извештаје предузећа о њиховом „успешном раду”, па јавност често остаје ускраћена за податке о задужености.
Анализом уговора утврдили смо да је било најмање 19 државних институција, које су имале уговоре са агенцијама, склопљене непосредно испод границе за набавку велике вредности од преко 2,9 милиона динара (или 3,44 милиона динара са ПДВ-ом). Пронашли смо четрдесетак таквих уговора.
„Телеком Србија” сваке године на маркетинг потроши око 30 милиона евра, а овом анализом је утврђено да се директно на рад медија не потроши мање од 10 милиона евра. Вероватно је и због тога било готово немогуће пронаћи текст у којем би критички био сагледан проблем продаје тог предузећа или приказана анализа његовог пословања. Медији углавном преписују званичне извештаје предузећа о њиховом „успешном раду”, па јавност често остаје ускраћена за податке о задужености, економским разлозима за куповину телекомуникационих компанија у Републици Српској и Црној Гори и др. Заправо, јавност је током поступка приватизације редовно од стране медија ускраћивана за низ информација које су бацале негативно светло на „позитивну” тему приватизације „Телекома”.
Тако медији нису објављивали мишљења угледних и релевантних стручњака, који су негативно говорили о аспектима приватизације, већ је за највеће медије продаја била „завршена” ствар, као и за владајућу елиту – толико „завршена” да су се медији више бавили питањима на које ће пројекте новац бити потрошен, него анализом саме продаје. Поједини министри већ су градили путеве од новца добијеног будућом продајом, све како би домаћа јавност прихватила ову политичку платформу, чији је највероватнији интерес био више новца у буџету Србије и тиме боље шансе за останак на власти.
Уз образложење да само рекламира услуге мобилне телефоније, „Телеком Србија” има уговоре са већином медија у Србији. Друга два оператера мобилне телефоније троше нешто мање средстава на маркетинг од „Телекома”. Највише новца троши се на оглашавање на РТС-у, РТВ Пинк и РТВ Б92. У 2008. години на рекламирање на РТС-у потрошено је 142,66 милиона динара, а у 2009. – 124,02 милиона динара. На другом месту је Пинк, који је од „Телекома” 2008. остварио приход од 92,82 милиона динара, 2009. 136,05 милиона динара. Трећа је ТВ Б92 која је 2008. године инкасирала 75,1 милиона динара, а 2009. године 64,28 милиона динара.
Фокс је била четврта телевизија на листи, док се на петом месту се налазила ТВ Авала. Примат међу писаним медијима до 2008. године имале су „Вечерње новости”, да би од 2009. лидерску позицију преузео „Блиц” („Блиц” 2008: 43,25 милиона динара, 2009: 58,95 милиона, „Новости” 2008: 50,55 милиона 2009: 42,85 милиона). Значајна средства „Телеком” је пласирао и кроз друге медије, као што су „Курир” (2008: 47,40 милиона динара 2009: 9,38 милиона динара), „Политика” (2008: 43,21 милиона; 2009: 35,94 милиона) и „Прес” (2008: 34,57 милиона; 2009: 40,92 милиона).
Колико је за медије у Србији важно да имају спонзорски уговор са „Телекомом” говоре подаци да се удео прихода од „Телекома” у годишњим приходима медија креће од 1,5 до чак 17,7 одсто. Тако је, на пример, „Телеком” за емитовање реклама на ТВ Авала у 2008. години потрошио 13,09 милиона динара, док је Авала у тој години, према подацима АПР-а, остварила пословни приход од 172 милиона динара.
Овде ваља подсетити да је Александра Радујко, супруга директора „Телекома” Бранка Радујка, у том периоду била главни и одговорни уредник те телевизије. Што се самог Радујка тиче, он је пре функције у „Телекому”, био генерални секретар председника Бориса Тадића.
И приходи дневног листа „Данас” и РТВ Б92 од „Телекома” су 2009. били на нивоу од око пет одсто. „Телеком” је у октобру 2008. године спонзорисао пренос Лиге шампиона 2008/09 (9,2 милиона динара) на ТВ Б92, затим у децембру те године емисију „Операција тријумф” (29,2 милиона динара), па у јануару 2009. новогодишњи специјал „Роде у магли” (14,4 милиона динара), а крајем те године спонзорисан је серијал „Велики брат” (35,4 милиона динара са ПДВ-ом).
Одмах иза „Телекома” је Министарство животне средине и просторног планирања, које годишње потроши не мање од 1,5 милиона евра на промоције, а да при том нема потребу да рекламира „своје” производе. Том Министарству с правом би се могао додати сектор за медије, с обзиром на ниво издвајања, која се не приказују као оглашавање, већ као истраживања или пружање специјализованих услуга. Ово Министарство је 2009. на оглашавање потрошило тек нешто више од пола милиона динара, али је са других буџетских позиција утрошено између 130 и 150 милиона динара на промоције, чиме је купљен рекламни простор у медијима.
Министар Дулић је најзначајније уговоре закључио са „Рингијером” („Блиц”, „Ало”) на име пружања услуга истраживања из области животне средине, годишње вредних близу пола милиона евра (47,2 милиона динара). „Рингијер” се обавезао да резултате истраживања објави у дневним листовима „Блиц” и „Ало”, како би резултати истраживања били доступни јавности. Иако на сајту „Блица” има доста текстова који се баве овом облашћу, претражујући тај сајт нисмо успели да пронађемо текстове о истраживањима која је „Рингијер” спровео, а да је, при том, назначено да су плаћени од стране Министарства.
Такође је упадљиво да је „Блиц” током 2010. године објавио изузетно велики број текстова у којима се помиње министар Оливер Дулић, најчешће у позитивном контексту: „Дулић у Краљево води 200 мајстора”, „Стање животне средине боље него лане”, „Следеће године градња 1633 стана”, „Политичари навучени на Фејсбук” и др. #Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.