Вести
30. 01. 2014.
Антихрватски папа
Ој, Србијо, земљо предвидивости! Тачно сам знао - сеците ме где сам најтањи - да ће после колумне „Срећан рођендан“ неки непрејебиви коментатор провалити суштину ствари и српском народу и сенату разоткрити да сам критичан према „најстаријем дневном листу на Балкану“ зато што се не налазим на списку аутора позваних да прилозима „увеличају славље“.
Ех, света једноставност - што рече Јан Хус - која све ствари премерава аршином сопствене гузице. Људи моји, не треба мени новина да бих писао у њој - пун је мени, да извинете, Црвен Бан писања за новине, на нос ми излази - мени треба новина коју ћу сваког јутра са задовољством читати. Али може бити да сам ваистину престрог према Политици? За кога у овој и оваквој земљи правити добру новину?
Но, добро, да ми видимо шта има у новинама, оваквим какве су. Ништа нарочито, уважајеми публикуме, у ствари нема готово ништа, нема чак ни Станије ни Сораје, али то је само затишје пред буру. Иду избори, биће јако чуда и покора. А док се не збуду, хајде мало да завиримо и у комшилук, у Хрватску, чије новинство пратим у оквиру мојих ограничених могућности. Елем, прегледајући прекодунавску штампу, сазнао сам да наша католичка браћа нису баш најзадовољнији новим папом (пише ли се, драмосери, папа са малим или великим „п“?), кога хрватски председник зове Фрањо, а наш га џумхурбашкан - ваљда да би се дистанцирао од кроатизама - зове Франциско. Боље генералисимус Франко него генерал Туђман, ваљда је тако резоновао градитељ и корисник викендице у синовљевом власништву.
И Хрвати са смислом за хумор често знају рећи да су Хрвати већи католици од папе. Шта се, онда, догодило? Где је онда пукла тиква? Откуда толика омраза на вицариуса деи филии? Ех, откуда! Неконвенционални папа Фрања-Франциско не даје ни пет ситних пара за Госпу из Међугорја. Папа тврди - а ја га у томе подржавам - да Мати Божија није ни Станија ни Сораја, па да се сваки час показује у јавности. Добро, де, не оптужујем никога за смишљену превару, али знамо да се многој баби снило оно што јој је било мило. Ништа није тако лако преварити као сопствена чула.
Није то - сматрају хрватски десни и црквени кругови - једини папин грех.
Домољуби таман на референдуму гласали против геј бракова, а папа Фрањо негде благоизволео изјавити да су аџувани баш фини неки свет и да он, папа, никога не жели да осуђује. Што је за сваку похвалу. Управо је то Онај чији је Фрања викар и препоручио да не чинимо. Да, почем, нама не би било суђено. Осим тога, папа се окомио на кардиналску и бискупску склоност луксузу. Много је, па и превише, честнејши публикуме, разлика између католичких и православних архијереја, али им је заједничка једна ствар: љубав према аудијима, мерцедесима и џиповима. Будући да се папа вози у неком кршу од реноа, за очекивати је да кардинали следе његов пример. А шта да раде наши, кад ми немамо папу? Да возе Мишко. Ето шта.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.