Вести
29. 01. 2014.
Извештај Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) 7
Утицај власника „Делте“ на садржину текстова
Међу националним медијима постоје само два у којима су власници сами новинари – дневник „Данас” и недељник „Време”. Радио С је радио станица са националном фреквенцијом иза чијег се власништва крије политичар. Радио С некада је био у директном власништву Социјалистичке партије Србије (СПС), док се данас та радио станица налази у поседу Љубинке Анђелковић, мајке високог функционера СПС-а Зорана Анђелковића, члана ГО СПС и председника УО Железница Србије.
Радио С је некада био у власништву предузећа „Генес-С”, које је било у власништву СПС-а. Данас је у формалном власништву предузећа „АС медиа”, чији је оснивач „С медиа тим”, који поседује мајка Зорана Анђелковића Љубинка.
У Србији има још очигледних примера у којима страначки функционери имају медије. ТВ Мост са регионалном дозволом у власништву је родитеља Душана Бајатовића, потпредседника СПС-а и директора јавног предузећа „Србијагас”, а Далибор Марковић, син Драгана Марковића Палме, градоначелника Јагодине и председника Јединствене Србије, поседује Телевизију Палма плус, која има регионалну ТВ фреквенцију.
Ни за лист „Печат” се не може тврдити ко је његов власник с обзиром на неуобичајену цикличну власничку структуру, која прикрива правог власника.
Предузеће „Наш печат” објављује новине, а власник је фирма „Баам-трејд” из Београда, чији су власници Бранислав Вучелић (10,14 одсто), Ана Вучелић (10,14 одсто) и опет предузеће „Наш печат” (79,72 одсто). Ипак, у јавности се помиње да је прави власник „Печата” Милорад Вучелић, некадашњи директор Радио телевизије Србије, близак сарадник Слободана Милошевића и функционер СПС-а. Власници дневног листа „Правда” такође су партијски кадрови. То су Југослав Петковић (47 одсто), који је члан Српске напредне странке и начелник општинске управе у Земуну, и Немања Стефановић (48 одсто) који је члан СНС-а и везује се за Небојшу Стефановића, потпредседника Главног одбора СНС-а.
Групација „Војводина инфо”, која у свом поседу има неколико регионалних штампаних медија, у власништву је функционера странака. Од настанка, 2006. године, власничка структура се мењала, али је, за сада, остала власник недељника „Зрењанин”, „Сомборских новина”, „Суботичких новина”, „Бачкопаланачких новина”, „Вршачких новина”, док је нејасно њено власништво у „Грађанском листу” и недељнику „Актер”. Најпознатији члан ове медијске групације је Душан Ступар, некадашњи шеф београдског одељења Службе државне безбедности, а данас један од власника предузећа „Универзал холдинг” и бројних домаћих предузећа. Поред њега, чланови групе су Срђан Вучуревић, функционер градског одбора Демократске странке Србије (ДСС) у Новом Саду, и Ненад Ромчевић, такође члан градског одбора ДСС-а у Новом Саду.
Међу медијима чији су власници познати јавности је и Радио Фокус, чији је власник „Интерспид” Петра Комљеновића из Београда. Постао је познат јавности као једно од имена из полицијске акције „Мрежа”, која се бавила шверцом цигарета, а тврдило се да је био на челу групе која је радила под покровитељством Марка Милошевића. О његовој улози у томе пред Специјалним судом је сведочила и Бојана Ковачевић (Бајрушевић), која је оптужена такође за шверц цигарета током деведесетих година, а која је позната и по томе што је удовица Владе Ковачевића званог Треф, који је био и први власник „Интерспида”.
Убијен је 1997. године и то је било прво у серији убистава људи из непосредног окружења Слободана Милошевића. Био је близак са Марком Милошевићем, а полицијски подаци говоре да су њих двојица газдовали кријумчарењем цигарета.
Више медијских стручњака говорило је о политичкој наклоњености те станице ка СРС пре сукоба у тој странци, као и да се данас приклања Напредњацима.
Међу националним медијима постоје само два у којима су власници сами новинари – дневник „Данас” и недељник „Време”. Међутим, ни недељник „Време” није успео да избегне утицај власника крупног капитала на своју уређивачку политику.
Наиме, власници „Времена” имају уписан дуг у регистру залога због узетог кредита и то преко предузећа „В филм”, којем је уписано дуговање од 370.000 евра фирми „Делта Макси”, које доспева на наплату 21. марта 2012. године.
Предузеће „В филм” је, у међувремену, избрисано из регистра и припојено предузећу „Време”, које званично објављује познати недељник. У међувремену се видљиво променила и уређивачка политика тог недељника, која указује на значајан утицај власника „Делте” на садржину текстова тог недељника, посебно када је реч о пословању Мирослава Мишковића.
То се најбоље видело 3. марта ове (2011) године, када је „Време”, на насловној страни, донело „ексклузивну” информацију да је Мишковић продао предузеће „Делта Макси” белгијском „Делезу”, са великом фотографијом Мишковића на насловници. У афирмативном тексту са наднасловом „Светска трговина у Србији”, Драгољуб Жарковић, главни уредник „Времена”, каже да би та трансакција „вероватно била брже обављена да целом послу нису подметани клипови под точкове, што не само да је обарало цену регионално моћног малопродајног ланца, већ је то подметање од једне озбиљне трговачке трансакције направило политичко питање у које се, својевремено, умешао и Борис Тадић, председник Србије”. Ово је, иначе, само један од већег броја текстова у којима Жарковић брани Мишковића од нагомиланих „оптужби које је неки пут смешно и демантовати” и које су за Мирослава Мишковића „вероватно највећа опасност у смислу позиције у друштву.
Дневни листови „Блиц”, „24 сата”, „Ало” и недељник НИН део су мултинационалне немачко-швајцарске издавачке мреже „Рингиер Аxел Спрингер”. Та групација је прошле (2010) године настала спајањем швајцарског „Рингијера” и немачког „Аксел Шпрингера”. Значајан број осталих српских медија и даље је у власништву државе.
#Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.