Вести
27. 01. 2014.
Важно је да ђаци разумеју медије
У времену када је развојем интернета јавности доступнији све већи избор медијских садржаја, појављују се многе иницијативе за увођење медијске писмености у образовни систем, како би млади научили да критички анализирају медије и не прихватају све „здраво за готово“.
Неки су за то да медијска писменост буде посебан предмет у школама, док други сматрају да је довољно да се уврсти само у програм грађанског васпитања, али се већина слаже да је ову област неопходно системски уврстити у школски програм на овај или онај начин.
Медијска коалиција (НУНС, УНС, НДНВ, Локал прес и АНЕМ) је прошле године покренула пројекат „Кампања за медијску писменост“, који има за циљ да утврди каква је перцепција медија и ниво разумевања улоге медија и медијске културе код млађе и старије популације и да потом, кроз серију активности, допринесе развоју аналитичког приступа медијским садржајима.
Председник Извршног одбора Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић објашњава да се под медијском писменошћу подразумева могућност критичког и аналитичког реципирања, али и критичког и аналитичког креирања медијских садржаја.
- Грађани више нису пуки пасивни примаоци информација, већ у свету нових технологија активно партиципирају у јавној сфери. Стога је важно да они разумеју свет медија, њихове механизме и рутине, начине манипулисања и спиновања, да имају основна знања о професионалном и етичком кодексу новинарства, наводи Сејдиновић.
Према његовим речима, коначни циљ овог пројекта је да се медијска писменост на системски начин уврсти у образовни систем Србије. Он додаје да је битно да ученици основних и средњих школа у Србији разумеју медије као систем, стекну вештине за њихову критичку рецепцију, стварајући на тај начин и критички однос према свету који их окружује.
Медијска писменост, како каже, подстиче индивидуализам и представља једну од битних полуга за демократизацију друштва.
- Максималистички, али никако нереалан модел јесте да медијска писменост буде посебан предмет, али може да се изучава и у оквиру наставе матерњег језика или грађанског васпитања. У Србији постоје организације које су већ акредитовале модуле медијске писмености, као и организације које су у експертском смислу доста урадиле на њеној промоцији. Желимо да све те иницијативе ујединимо и потпомогнемо, стварајући широк фронт представника цивилног друштва, како би медијска писменост постала предмет широке јавне дебате, а потом како би се извршио притисак на представнике власти да се уврсти у образовни систем напомиње наш саговорник.
Сејдиновић указује да живимо у периоду комерцијализације и политичке инструментализације медија и културе уопште. Велики проценат медијских садржаја, али и културних, додаје Сејдиновић, имају за циљ да остваре неки конкретан циљ, успоставе или подрже одређену конфигурацију моћи или промовишу одређени комерцијални интерес.
- Комерцијализација, инструментализација и манипулација су неодвојиви термини. Ми не можемо да укинемо комерцијализацију и инструментализацију, али кроз модел медијске писмености, кроз стварање самосвесног појединца, медијски образованог, можемо да помогнемо грађанима да у поплави садржаја препознају шта је лаж, а шта истина, шта је манипулација, а шта квалитетан садржај, шта је таблоидно, а шта професионално истраживачко новинарство, наглашава Сејдиновић.
Током кампање представници медијске коалиције посетиће и десетак школа у Србији и покушаће да ученицима и професорима приближе појам и природу медијске писмености и да их заинтересују за своје даље активности и радионице које ће реализовати у другој половини године.
Радионице које су намењене средњошколцима имају за циљ да развију свест младих о сигурности и приватности на друштвеним мрежама, одговорном онлајн поступању, као и да их подуче начинима на које могу да искористе друштвене мреже и нове медије за рад у школи и на факултету.
Радионице које су намењене професорима грађанског васпитања концентрисаће се на оруђа која интернет и нови медији нуде приликом развоја иновативних метода рада са младима, те извора информација и материјала за планирање и спровођење часова.
У оквиру кампање спроведено је и истраживање које је обухватило скоро 2.500 средњошколаца. Ученици су том приликом истакли, 60 одсто њих, да се слажу да се о медијима у школи говори на часовима грађанског васпитања, скоро сваки други каже да су разговарали на часовима социологије, петина тврди на часовима психологије, 17 одсто филозофије, док сваки десети мисли да о томе нису разговарали ни на једном часу.
У оквиру истраживања професори су процењивали који предмет највише доприноси медијском описмењавању.
Скоро половина њих мисли да је то предмет који предају, петина мисли да је то социологија, приближно десетина наводи матерњи језик, док сличан проценат изјављује да нису сигурни шта значи појам медијске писмености.
„Новинари неписмени“
Анализа фокус група са ученицима, спроведена у оквиру Кампање за медијску писменост, указује да су испитаници углавном истицали да је квалитет медија у Србији незадовољавајућ, а као највећи проблем навели су комерцијалну оријентацију медија, а затим и неписменост и некултуру већине новинара. Као сврху већине вести у медијима виде скретање пажње са горућих тема, као што су сиромаштво, незапосленост и корупција. Мисле да у Србији нема независних медија, као ни медија који би смео све да објави.
И у стратегији
Државна секретарка у Министарству културе и информисања Гордана Предић недавно је упозорила на веома низак ниво медијске писмености у Србији, због чега је потреба за медијским описмењавањем постала интегрални део Медијске стратегије. Министарство је зато, како је рекла, инсистирало, дајући мишљење о нацртима закона којима се регулише образовање одраслих и омладине, да се медијска писменост уврсти у образовне програме.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.