Вести
27. 01. 2014.
Склапање картелског споразума
У новембру 2010. године продата је РТВ Б 92. Највећи акционар РТВ Б92 постало је домаће предузеће Астонко, чији је власник истоимено предузеће са Кипра, али је њен власник непознат. Међутим, из самог медија стигле су информације да је извесни Стефанос Пападопулос прави власник те кипарске фирме, заједно са још неким лицима. Пападопулос је, такође, власник ТВ Македонија из Солуна у Грчкој, за коју у тој земљи постоји уверење да је чланица грчке медијске групације „Антена” Миноса Киријакуа, која у Србији већ има ТВ Прву.
Према регистрима емитера у Грчкој, Антена и Македонија су формално међусобно независне ТВ куће, али Антена заправо није само формално преузела контролни пакет у ТВ Македонији због грчких прописа о медијској концентрацији, иако управља том телевизијом. Због тога су се у јавности појавиле сумње да РТВ Б92 и ТВ Прва имају истог власника.
Савет РРА званично је одобрио ову промену власништва, али при томе није објавио информацију о новом, правом власнику ове медијске куће, већ је само речено да је све урађено по закону, иако постоје озбиљне сумње да је прекршен члан 99. Закона о радиодифузији, због чега је дошло до недозвољене медијске концентрације. Ни из Графичког приказа власничке структуре РТВ станица са националним покривањем, објављене недавно на сајту РРА, није јасно ко контролише РТВ Б92.
Стефанос Пападопулос наводи се као власник једне офшор фирме, „Lake Blade Holdings” са Кипра, која поседује 0,63 одсто акција Б92. Ова кипарска фирма је и сувласник предузећа „Астонко”, која у капиталу Б92 учествује са 84,55 одсто, међутим РРА не даје податке у ком проценту је „Lake Blade Holdings” власник „Астонка”, већ само да власништво у „Астонку” дели са још једном кипарском фирмом – „Салиник”.
Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, од марта 2008. године помиње се и као незванични већински власник ТВ Авала, у којој формално има само 4,95 одсто акција. Претпоставља се да посредством аустријске компаније „Greenberg invest”, за коју се не може тачно утврдити стварни власник, а која поседује 48,4 одсто те станице, Митровић има већински удео у ТВ Авали, што би, такође, било противно члану 99. Закона о радиодифузији о недозвољеној медијској концентрацији.
Потврда ове информације стигла је у јуну 2011, када је у медијима објављено да Митровић продаје „своју” телевизију Авала групацији CMI, која у Хрватској поседује ТВ Нову, а затим и да преговара о продаји ТВ Авале са Ал Џазиром.
Остали власници ТВ Авале су бизнисмен Данко Ђунић са 45,65 одсто власништва, док 0,99 одсто удела има Економски институт, који је под контролом Ђунића и Александра Влаховића, посланика ДС-а и бившег министра за привреду и приватизацију.
Некадашњи Милошевићев министар и заменик председника Савезне владе, Ђунић важи за идејног творца концепта приватизације и за једног од најмоћнијих људи у Србији. Најпознатији је као први човек консултантске куће „Dilojt” у Србији, која је била приватизациони саветник у продаји многих домаћих компанија, али и као сувласник поменутог Економског института и фирме „Eki investment”.
Учествовао је у већини спорних приватизација у Србији, почев од времена Милошевића као функционер његове Владе, па све до данас, било као консултант, или као власник предузећа – од прве продаје „Телекома Србије” Италијанима, до стечаја и ликвидације банака у Србији, продаје „Сартида” и „Имлека”, и бројних домаћих предузећа. Његова улога највише је дошла до изражаја приликом сумњиве приватизације „Це маркета”, када су у просторијама „Eki investmentа”, на иницијативу тадашњег премијера Војислава Коштунице, Мирослав Мишковић, Милан Беко и бивши директор „Це маркета” Слободан Радуловић склопили картелски споразум, назван Меморандум о разумевању.
ТВ Авала, у односу на остале телевизије, нема велику гледаност и утицај на јавно мњење, али је значајно што ова станица заступа интересе економског лобија. Авала се највише бави темама које одговарају њеним власницима, па тако од 2008. године има и ексклузивна права на пренос аукцијских продаја у Агенцији за приватизацију. Ипак највећа недоумица око ТВ Авале јесте ко се крије иза аустријског „Greenberg investa”, чији је формални власник, до скоро, поседовао и један овдашњи недељник – „Стандард”.
Овде ваља подсетити и на чињеницу да је Жељко Митровић, користећи се инфраструктуром РТС-а, блискошћу са ЈУЛ-ом и ружичастом културом кича, из једне собе у згради тадашњег ЦК на Новом Београду, постао „балкански медијски магнат”.
РТС је, крајем деведесетих, био принуђен да Пинку да сву потребну технику уз минималну накнаду, па је управо захваљујући тадашњем пропадању РТС-а, дошло до процвата Пинка. Митровић је од те мале ЈУЛ-овске телевизије, у међувремену, изградио империју коју чине телевизијски огранци у БиХ, Црној Гори, Македонији и Словенији, петнаестак специјализованих сателитских канала (Extra, Kids, Music, Plus, Movies...), музичка и филмска продукција (City records, Pink Film International), маркетиншке услуге фирме „Медиа систем” и фабрика за производњу дискова (Pink Digital System).
На крају треба рећи да посебно забрињава чињеница да ни након демократских промена 2000. године није покренуто питање одговорности за пропадање РТС-а, нити је поднет захтев за накнаду штете јавном сервису због онога што је Пинк радио.
Коментари (1)
Остави коментар28.01.
2014.
SAMO BUDALE I NAIVNI VERUJU U RRA
Postoje na desetine dokaza da su B92 i Prva televizija u rukama istih vlasnika. Njih zapaža svaki laik, ali ne i RRA u kojoj je članovima Saveta najvažnije da ne talasaju i da primaju velike plate.Izmedju Prve TV i B92 stalno se razmenjuju programi, recimo teniski prenosi ili filmovi iako bi, da su to dve razdvojene firme, takva razmena bila nemoguća jer su prava uvek definisana na jednu firmu.
ОдговориOvo piše čovek iz TV biznisa koji je, nedavno, od engleske firme - specijalizovane za zapošljavanje menadžera - dobio prijateljsku molbu da objasni medijsku TV scenu u Srbiji jer treba da grčkoj Anteni preporuče osobu za direktora TV stanica Prva TV i B92.