Вести
27. 01. 2014.
Срећан рођендан
"Љиља Смајловићка прославила сто десети рођендан!" Ето, тако се, високопчитајеми публикуме, у сензационалистичком новинарству прави ударна вест.
Такве наслове дају наше жутаре, па испод много ситнијим слогом објасне да сто десети рођендан није прославила Смајловићка него њена "Политика". Преостаје нам да Политици и Смајловићки честитамо рођендан, да им пожелимо бар још сто десет успешних година, па да пређемо на ствар - на оговарање свечаног броја.
Противно, претпостављам, вашим очекивањима, овога пута немам много примједби, нарочито не на подлистак насловљен помало сладуњаво - ипак је то Политика - Наши великани.
Већ сама чињеница да је нешто у Србији потрајало дуже од, да кажемо, седамдесет година заслужује сваку пажњу. Мало је то коме и мало чему пошло за руком, осим "најстаријем дневном листу на Балкану" и мојој блаженопочившој тетки.
И Политика и моја тетка су наџивеле чак шест којекаквих овдашњих држава и свим тим државама су и Политика и моја тетка биле лојалне. Има, дакле, извесних сличности између моје тетке и Политике. Али има и одређених разлика.
За разлику од Политике, моја тетка се, тамо негде, крајем осамдесетих није претворила у билтен једног човека опасних намера и његове опскурне странке. Политици се то, нажалост, догодило.
Тај, од дана оснивања угледни лист, беше у једном моменту постао огласна табла за "телеграме подршке" и пољана на којој одјекују "патриотска" реаговања.
Срозале су се у то време и остале новине над којима је Газда имао контролу, али једна је ствар када се срозају Вечерње новости - које су у ствари увек срозане - а сасвим друга када то учини Политика, из које су се многе генерације у Србији, укључујући и моју, училе писмености. И још којечему.
Добро, опоравила се после Политика, али више никада није повратила некадашњи углед, мада њена цењена уредништва мисле (и уверавају нас) да томе није тако. Јесте тако. Мени садашња Политика личи на силу од човека који је доживео страшну саобраћајну несрећу, чудом извукао живу главу и поново се вратио на посао, али више "није онај исти", надам се да разумете шта хоћу да кажем.
Свечани ме је број, како рекох, подсетио на Политику какву памтим из младости. У то доба, оставимо ли по страни ондашње дневнополитичке рубрике (које је, уосталом, мало ко са макар грам мозга читао), Политика се могла равноправно носити са белосветским новинчинама.
Него да се ми вратимо на свечани број. Има ту сјајних прилога. Ту су текстови већине "наших великана", почев од Боре Станковића, Нушића, Андрића, Црњанског и других, мало мање класичних.
Нешто ми је, међутим, упало у очи - одсуство Мирослава Крлеже. Не знам засигурно, али чисто сумњам да хиперрасписани Крлежа баш никада није писао у Политици. То одсуство је - а и још нека - разлог што сам и даље сумњичав према "најстаријем дневном листу на Балкану". Још се у њој види цинцарскосељачка калкулација.
Коментари (1)
Остави коментар30.01.
2014.
SAUČESNICI U ZAJEDNIČKOM PODUHVATU
"Verujem da je ovo jedan od najznačajnijih jubileja koji će Srbija obeležiti u ovoj godini, pre svega zato što se radi o najstarijem, najznačajnijem dnevnom listu ne samo u našoj zemlji već i na Balkanu. Reč je o listu koji je svih ovih godina simbol profesionalnog i objektivnog izveštavanja i sada je već deo naše istorije, a ne samo sadašnjosti. Bez "Politike" se ne može zamisliti sistem informisanja u Srbiji niti se može zamisliti proučavanje kulturne, političke, ekonomske i svake druge istorije Srbije."
Одговори"Hvala Vam što postojite toliko godina. Bilo je teških godina, svetskih ratova, ružnih i tužnih devedesetih. Svega je bilo. A Vi ste i dalje sa nama. Imate verne čitaoce zato što vredite. Kvalitetniji ste od svih."
Ovo su dve čestitke od više hiljada pristiglih dnevnom listu "Politika".
"I Politika i moja tetka su nadživele čak šest kojekakvih država i u svim tim državama su moja tetka i Politika bile lojalne. Za razliku od Politike, moja tetka se tamo negde, krajem osamdesetih nije pretvarala u bilten jednog čoveka opasnih namera i njegove opskurne stranke. Politici se to nažalost dogodilo."
A ova čestitka, specifičnog sadržaja, različitog od svih drugih, jedna je od jedne jedine koja je ugledala svetlost dana(s). Koji je smisao ovog teksta koji se objavljuje pod nazivom "Srećan rođendan", i sa satiričnim insinuacijama koje se u njemu iznose.
Tekst je publikovan uz poštovanje slobode mišljenja i izražavanja, uz visok stepen tolerancije bez obzira na moguću pojavu manipulacije uz upotrebu kvazisatiričnih optužbi zasnovanih na poluistinama bez elementarnih principa civilizacijskih normi. Pri svemu ovome postavlja se pitanje, šta je u stvari veća ekskluzivnost, da li je to napisati ovaj skaradni tekst ili ga objaviti neposredno u vreme proslave, jubileja srpskog novinarstva.
Bezbroj puta, kao i u tekstu "Srećan rođendan" u javnosti se polemiše o "žutoj štampi". Međutim, stvarnost u novinarskoj profesiji nalaže da se razmotri i izražena pojava novinara "žutaća" koji se svakodnevno pojavljuju svojim tekstovima u dnevnim novinama koje nemaju taj skaradni predznak "tabloidna štampa". S druge strane urednici medija morali bi već jednom da shvate da nekad stečeno ime i popularnost, u bilo kojoj oblasti kulturne delatnosti sama za sebe nije garancija da će kvalitet teksta kao i sama sadržina biti upriličena za objavljivanje.
Koliko je meni poznato, niko iz "Politike" ne beži od svoje prošlosti, stare više od jednog veka. Poznavanje prošlosti "Politike" nije nikakva tajna, ona je delom i istorija srpskog naroda koja je nije mogla mimoići. Može da se upotrebi u korist mnoštva različitih razloga i potreba. Naravno, ako je to nekome stalo i za potrebe različitih manipulacija, propagandnog nipodaštavanja i slično. Političke greške srpskih vladara nisu mimoišle ni jedan segment društvene zajednice, naravno ni "Politiku". Na osnovu stvarnih dešavanja i stradanja srpskog naroda u ranijem periodu nije potreban neki veliki umni napor iskoristiti poluistine i laži radi ostvarenja nekih prizemnih pobuda i ciljeva. Ali se pitam, zar je to moralo da se dogodi u vreme tako značajnog jubileja srpske Kulturne baštine pa makar to bila i taj trn u oku "bodljikava" novina pod imenom "Politika".
PS: Naslov je preuzet iz teksta Milke Tadić Mijović (Politika, 19 novembar 2013) koji delimično opisuje događanja u Podgorici na konferenciji o medijima:"Riječ, slika, neprijatelj" u organizaciji crnogorske vlade.
Živojin Cvetković
Jagodina