Вести
27. 01. 2014.
Таблоидизација система вредности
Половину удела дневних новина „Прес” поседује предузеће регистровано на Кипру, „Амбер прес лимитед” из Лимасола.
Непознато је ко стоји иза те фирме, па се о власнику „Амбера” и данас само спекулише. С обзиром на природу текстова у овом листу, у јавности се често помињало да иза те кипарске фирме заправо стоји Мирослав Мишковић, а једно време и његова доскорашња сарадница Милка Форцан.
Контрола над овим новинама приписивана је чак и Драгану Ђиласу, градоначелнику Београда, потпредседнику Демократске странке (ДС) и власнику моћних маркетиншких компанија „Мултиком групе” и „Дајрект медије”.
Те сумње износиле су поједине парламентарне странке, али никад нико није успео да сазна чије медијске интересе, од оснивања, заступа група новинара која је 2005. напустила тадашњу редакцију „Курира”.
Овде треба подсетити да је управо „Курир” највише допринео таблоидизацији медија и живота у Србији, крајњој релативизацији проблема криминала, корупције и уопште, система вредности.
Одређеним политичким структурама одговарао је лист који је на бази измишљених сензација пласирао политичке нокауте, али се онда у једном тренутку окренуо и против оних који су га политички подржавали.
Све то навело је политичке инспираторе „Курира” да 2009. године драстично измене Закон о јавном информисању, како би зауставили лист који су сами осмислили, а потом и до хапшења власника „Курира” Радисава Родића, који је због тога скоро две године провео у притвору.
Подсетимо да је Виши суд у Београду, 27. јула ове (2011) године донео пресуду којом је Родића осудио на две године затвора, али га је одмах и пустио на слободу, јер је то време већ провео у притвору.
Иначе, Родић се током низа година управо поигравао домаћим правосудним системом, оснивајући низ повезаних правних лица и офшор компанија, које нико никада није могао да утужи на суду.
„Курир” је током прошле (2010) године, након хапшења тадашњег власника Радосава Родића, преузео његов син Александар Родић, који формално управља предузећем.
По шест одсто акција „Преса” данас имају некадашњи уредници и новинари „Курира” – Ђоко Кесић, садашњи главни уредник свих издања „Преса”, Драган Вучићевић, бивши главни уредник „Преса” и актуелни председник управног одбора „Прес паблишинг групе”, и Светомир Марјановић, такође један од уредника „Преса” и бивши новинар „Курира”. А 22 одсто акција ових новина има извесна Биљана Краљ.
С обзиром на изостанак информација о правим власницима медија, закључци о томе често се изводе на основу уређивачког концепта одређеног медија, па је у случају „Преса” индикативно то како су се ове новине односиле према прошлогодишњој (из 2010) афери Мишковић – Форцан, када је најближа Мишковићева сарадница напустила „Делта холдинг”.
Пре тога, лист никада није критички писао о Мишковићу, и то је био први пут да се о њему објави неки негативан став.
„Прес” је током јула 2010. године доносио наслове попут „Милка врати имовину”, „Мишковић тужио Милку Форцан”, али и „Хемслејд одбијен у спору са Југохемијом” и „Југохемија: Меница за Делтастар”, па је извештавање о афери било помало „недоследно”.
У „Новостима” је однос према афери био јаснији, јер тај лист од тренутка напуштања „Делте” не уважава Форцанову, а против Форцанове отворено је био и недељник „Време”. Након стишавања афере, „Прес” поново афирмативно говори о „Делти”, али и о пословима Форцанове.
Иако ни Прва ни Б92 нису најгледаније телевизије, њихов утицај на јавно мњење Србије је огроман, што посебно важи за Б92 и њен информативни програм, док је Прва све гледанија због забавног програма.
Према важећем Закону о радиодифузији, коришћење права на фреквенцију представља право на коришћење природног добра и медији са националним покривањем тако, уз добијање дозволе за емитовање програма, добијају јавно добро свих грађана Србије.
Често, међутим, нетранспарентност власништва омогућава да до тог јавног добра, односно до већег броја медија са националном покривеношћу, дође исти власник, што је у супротности са Законом.
ТВ Прва, некадашња Фокс телевизија, у апсолутном је власништву страног капитала, односно две кипарске офшор компаније. Оснивач ТВ Прве, предузеће Фокс телевизија, налази се у поседу кипарске фирме „Wарранер лимитед” (49 одсто акција) и београдске „Нова броадцастинг” (51 одсто акција).
Ово друго, домаће предузеће у власништву је још једне офшор компаније са Кипра – „Антена стреам Т.В. лимитед”.
Управо због офшор структуре овог медија, у време када је купопродаја извршена само се посредно могло сазнати да се иза кипарских компанија налази грчки бродовласник Минос Киријаку.
Говорећи за медије, он је потврдио да је телевизију Фокс добио за један долар од власника америчког Фокса, Руперта Мардока. РРА је одобрио ову власничку промену, али није јавно саопштио ко је прави власник кипарских компанија.
Тек јула ове године, у Графичком приказу власничке структуре РТВ станица са националним покривањем, РРА је објавио да Минос Киријаку преко офшор структуре контролише 25 одсто ТВ Прве, а да је осталих 75 одсто под контролом три особе које се такође презивају Киријаку, односно вероватно су чланови његове породице.
ТВ Прва је одличан пример како нетранспарентност власништва, супротно Закону, даје могућност истом власнику да дође у посед већег броја медија са националном покривеношћу. Наиме, у новембру 2010. продата је РТВ Б 92. Највећи акционар РТВ Б92 постало је домаће предузеће „Астонко”, чији је власник истоимено предузеће са Кипра, али је њен власник непознат.
Наставиће се.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.