Вести
27. 01. 2014.
Кориснички саветник
Називи емисија и редакција мењали су се током пет и по деценија рада, али је оно што би се могло назвати општеобразовним програмом остало трајан садржај РТС-а.
У широком распону области и тема, посебно добродошле биле су оне које су директније повезивале појмове „образовање” и „васпитање”. Увек је било корисно тежити додатном цивилизовању локалне средине и никад није било на одмет учити с екрана како да се човек боље (и поштеније) сналази у свакодневици, лепше понаша у јавности, правилније опходи у друштву, на послу, у породици...
Ту улогу саветника ова телевизија нуди и данас, а улогу корисника гледаоци могу да изаберу са листе наслова које добро обухвата име једног од циклуса: „Све боје живота”.
Чини се да живот ТВ ауторима намеће померање ка тамнијим бојама спектра. Некад се поручивало „Није тешко бити фин” и тај циклус бавио се културом понашања, бонтоном, што би се рекло, оним што егзистенцију чини финијом. А сада су се аутори одлучили за саветовалиште о чувању голе егзистенције. Нови серијал под називом „Ако ми се деси” намерава да грађане опреми вештинама пуког преживљавања. На крају прве емисије посвећене реакцијама у случају пљачке банке, најављена је следећа – о спасавању од напада паса луталица. Избор прве приче потврдио је чињеницу да расте број насртаја наоружаних отимача новца на киоске, поште, мењачнице, продавнице... Друга доказује да кампање против дивљачних четвороножаца по градским улицама нису успеле – бар у Београду, после извесног затишја, чопори се поново мотају око пијаца, школа, болница…
Већи део публике, по свој прилици, више од ових непосредних ТВ савета и упутстава ипак воли оне посредне. Неоспорно јачи утисак од тих наменских остављају други ТВ жанрови, који такође утичу на моделе поступања, вредносне судове и формирање ставова масовног гледалишта. У том погледу ништа из целодневне, вишеканалне понуде речи и слика није неважно и без значаја. Некад је то цео имиџ, односно дух ТВ станице, некад стил популарних појединаца, некад избор гостију и саговорника, а нарочито врста и смисао играног програма.
Баш ту се у последње време опробавају и одмеравају домаћи ствараоци, свесни да би аутентичност, убедљивост и пријемчивост драмских јунака и драмских ситуација у ТВ серијама могле да представљају јачу страну медијског деловања и успеха. Не застарева механизам поистовећивања, преображавања и прочишћавања гледалаца кроз уметничке медијске форме – само се усавршавају начини његове употребе.
Својевремено је, рецимо, образац класичног вестерна – можда стога што га је волео доживотни председник Југославије – постао матрица за нови домаћи жанр ратног филма, звани партизански. Шта ли воле садашњи председник, премијер, и нарочито, први потпредседник владе Србије? Ако су, примера ради, озбиљно кренули у обрачун с криминалцима, мафијом, полицијским доушницима и „кртицама”, можда би им се допала нека савремена ТВ серија, опет по америчком узору. „Полицајац са Петловог брда” данас је бајка за малу децу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.