Вести
25. 01. 2014.
Име власника као највећа тајна
Европски парламент је подсетио на изузетан значај јаких и независних медија за демократско друштво и позвао на кораке ка осигуравању њихове независности од политичког и других утицаја. Резолуцијом Европског парламента посебно је скренута пажња на концентрацију власништва и мањак транспарентности у медијском сектору.
Упркос постојању ових јасних одредница, од 30 најзначајнијих медија, међу којима има 12 дневних новина, седам недељника, шест ТВ и пет радио станица са националним покривањем, Савет је уочио да је у периоду од 2008. до 2010. године било чак 18 медија чији прави власници званично нису познати.
Поразно је да регистар јавних гласила Агенције за привредне регистре Србије није нудио чак ни минимум информација о правим власницима медија, већ само информацију о томе које предузеће формално издаје неке новине, или емитује програм.
Ни Републичка радиодифузна агенција годинама није учинила доступним јавности податке о власницима електронских медија, а тек недавно, 21. јула ове (2011) године, на свом интернет сајту је објавила „графички приказ власничке структуре РТВ станица са националним покривањем”.
Међутим, поред информација које су већ доступне јавности на сајту Агенције за привредне регистре, приказ РРА даје још само податке о власницима страних правних лица која учествују у власништву домаћих медија, што суштински не доприноси већој транспарентности медијског власништва, јер се уместо имена правих власника, код ове врсте предузећа, најчешће појављују имена адвоката који их заступају.
Тако се, на пример, са сајта РРА може сазнати да је сувласник ТВ Авала аустријско предузеће „Греенберг инвест ГмбХ”, у власништву извесног Вернер Јоханес Крауса, адвоката из Беча.
„Греенберг инвест” је власник 48,41 одсто удела у ТВ Авала, односно оних удела за које се у јавности сматра да припадају власнику ТВ Пинк Жељку Митровићу, тако да ни РРА заправо не даје одговор на питање ко стварно контролише ТВ Авалу.
Међу једанаест националних емитера, девет је са нетранспарентним власништвом. Чињеница да се иза нетранспарентног власништва толиког броја емитера заправо крију интереси њихових тајних власника, најбоље говори о актуелној медијској сцени Србије. Због тога је озбиљно питање на какво су објављивање истинитих и објективних информација спремни медији који крију правог власника као своју највећу тајну?
Присуство офшор компанија карактеристично је у власничким структурама медија, што превасходно има за циљ прикривање њихових правих власника. Тако ТВ Прва, РТВ Б92, Радио Индекс и Радио Роадстар са националним покривањем, али и писани медији, попут „Вечерњих новости” и „Преса”, за директне власнике имају предузећа регистрована на Кипру, док ТВ Авала и недељник „Стандард” имају непознате власнике у Аустрији. Највећи проблем код медија који у својој власничкој структури имају офшор предузећа јесте немогућност утврђивања власника, што је противно Закону о радиодифузији који важи за електронске медије и Закону о јавном информисању.
То су компаније које најчешће служе као шкољке и немају класичну инфраструктуру у земљи из које долазе. Власник је понекад физичко лице у Србији, а понекад се власник фирме са Кипра крије у мрежи других предузећа основаних широм света. Осим тога, ако региструјете офшор компанију у неком од пореских рајева, готово је немогуће да ико сазна идентитет крајњег власника, јер уместо његовог имена можете евентуално сазнати назив адвокатске канцеларије која ту компанију заступа. Зато је такве трагове врло тешко пратити и утврђивати који се интереси преламају преко таквих медија. Осим иза офшор компанија, прави власници често се крију и иза домаћих предузећа, иза којих углавном стоје бизнисмени или политичари.
„Вечерње новости” су најбољи пример нетранспарентног власништва у домаћим медијима, али и незаконитог начина њиховог преузимања од стране моћних бизнисмена, што су уочили и посебно критиковали и европски парламентарци. Већински пакет акција Вечерњих новости у власништву је две аустријске компаније – „Тримаx инвестментс” (24,99 одсто) и „Ардос холдинг” (24,90 одсто), и једне кипарске компаније – „Карамат” (12,55 одсто), чији су прави власници, званично, дуго били непознати.
Поједини детаљи о овој продаји доспели су у јавност прошле године (2010), када је немачка медијска групација ВАЦ објавила део контроверзи око власништва. До тада су о правом власнику „Новости” годинама постојале само незваничне информације, према којима су се иза капитала ових офшор компанија крили домаћи власници крупног капитала.
Своје власништво над „Новостима” потврдио је и сам Милан Беко, гостујући у емисији „Између редова” ТВ Б 92 у новембру 2010, рекавши да никада није ни било спорно да је он власник „Ардоса”, „Тримакса” и „Карамата”, односно да је власник 62,4 одсто акција „Вечерњих новости”. Тиме је Беко потврдио и да је поменуте акције купио незаконито и да их од 2006. године, захваљујући институцијама које су му то омогућиле, незаконито држи у поседу, јер је реч о предузећима која су повезана правна лица. Наиме, према Закону о преузимању акционарских друштава, повезана правна лица на Берзи могу купити до 25 одсто акција, док је за стицање већег капитала било неопходно да се објави понуда за преузимање, обавести Централни регистар хартија од вредности, Комисија за хартије од вредности и само акционарско друштво „Новости”, што никада није учињено.
Чак и након јавног признања Милана Бека да су поменута предузећа његова, Комисији за хартије од вредности требало је седам месеци да ту чињеницу и званично утврди.
Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.