Вести
23. 01. 2014.
Ћурувија
Неколико недеља пре него што је убијен надомак једне од моје две професионалне адресе, Атељеа 212, Славко Ћурувија је био у мом стану на Булевару краља Александра да направи са мном интервју за свој недељник „Телеграф“.
Тада ми је скренуо пажњу на једну за мене до тада непознату, а застрашујућу појаву:
„Корупција у једном друштву, када постигне одређени ниво, никада се више не смањује, већ расте и захвата све шире кругове становништва. То значи да ћемо за коју годину и нас двојица бити корупционаши“. Нисам уверен да је Славко веровао да ће се то догодити, нити мени нити њему. Била је то више добронамерна опомена и мени и себи да се тога свесно причувамо.
Мислим да је он напросто пренагласио њему познату друштвену закономерност, ако је уопште баш тако закономерна и без изузетака. Оно што мени није открио од слутњи могућне будућности, то је да ће изгубити живот од оних којима је истинољубивост без длаке на језику толико сметала да су га без зазора мецима ућуткали.
Презиме Ћурувија доста је етимолошки занимљиво, мада не спада међу оне за које су увек маштовити Латини сматрали да важи правило „номен ест омен“, то јест да је име знамење професионалног живота или карактера. Оно спада међу сложенице које се састоје од именице на првом месту и глагола на другом.
Ћурувија је онај који вија ћуре, то јест који чува ћурке. То значи да је неко од његових предака чувао пуране, а то је било друго име за домазета, то јест мужа који се настанио у кући своје супруге, у дому таста и таште, жениних родитеља. Његова обавеза је кратко речено била да буде пуретинар.
Тој врсти припадају и презимена Кесовија (који гања кесу, то јест стиче богатство), Масловара (онај који једе барено масло), Галогажа (који гаца по блату, проводаџија идући од једне до друге муштерије по свакаквом невремену), као и презимена јаснијег порекла као Крстоношић, Оцокољић, Дангубић или Козомара. Забавите се мало, протумачите их сами!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.