Вести
22. 01. 2014.
Улемеков мотив није освета
Радомир Марковић, бивши начелник Ресора државне безбедности одбацио је кривицу за убиство новинара Славка Ћурувије на прекјучерашњем саслушању у пожаревачком затвору Забела.
„Не осећам се кривим јер немам никакве везе са убиством Ћурувије”, изјавио је Марковић у присуству двојице бранилаца као и заменика специјалног тужиоца.
Како сазнаје „Политика”, Марковић током саслушања, које је трајало око сат и по, није говорио о убиству Ћурувије, већ о општим чињеницама у вези са тим догађајем, после чега је саслушање прекинуто. То је учињено из процесних разлога који се за сада држе у најстрожој тајности.
„О Марковићевом исказу не смем да говорим јер су браниоци потписали да ће његову изјаву чувати као службену тајну. Противник сам суђења кроз новине. Тужилаштво флагрантно крши претпоставку невиности у дневнополитичке сврхе”, рекао је за „Политику” адвокат Душан Машић, који је заједно са колегом Владимиром Маринковим присуствовао саслушању Марковића.
Пре Марковића, кривицу за убиство Ћурувије негирали су и бивши оперативци службе Милан Радоњић и Ратко Ромић. Специјално тужилаштво је затражило расписивање потернице за Мирославом Кураком.
Адвокат је раније рекао да је Марковић био запрепашћен сазнањем да га је за убиство Ћурувије оптужио некадашњи заменик начелника Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија. Сукоб Марковића и Улемека датира још од времена када су обојица радили за РДБ, али је код Улемека „чашу прелило” то што је Марковић током акције „Сабља” оптужио њега и друге припаднике ЈСО за убиство Ивана Стамболића и атентат на Вука Драшковића у Будви.
Међутим, упућени у односе између њих двојице тврде да Улемекова одлука да сада Марковића оптужи за убиство Ћурувије не представља освету свом некадашњем начелнику. Обојица, подсећамо, служе казне од по 40 година затвора, а исцрпљене су све правне могућности да им се казне умање. Разлози су, уверени су наши извори, далеко од освете већ је реч о Улемековом покушају да утиче на неки од предмета који су још у току. Једини „жив” предмет је побуна ЈСО, где је поред њега оптужено још неколико припадника.
„Улемек није члан организоване групе која је убила Ћурувију и није признао да је он учествовао у том кривичном делу. Уколико он каже да је добио наређење да ликвидира људе који су убили Ћурувију, Раде Марковић ће питати: ’Шта сте обећали Легији?’”, кажу наши извори, од којих је један близак одбрани а други бившем саставу тужилаштва за организовани криминал.
Ромић и Курак нису нова имена у истрази убиства Ћурувије. Према неким изворима, Улемек је на дан убиства Ћурувије, 11. априла 1999. године био на Косову, док појединци из бившег састава тужилаштва тврде да је 2009. постојала верзија како је тог дана тајно, са још једним саборцем из ЈСО, дошао у Београд. Тај извор не уме да објасни одсуство правне и политичке воље у том периоду да се случај коначно расплете.
Треба рећи да се решење случаја Ћурувија о ком данас говори тужилац Миљко Радисављевић не заснива само на исказу Улемека и још двојице засад анонимних сведока, већ на читавој хрпи посредних доказа које је полиција прикупила током вишегодишње истраге.
Коментари (1)
Остави коментар28.01.
2014.
opametimo se
vredjaju nam um neka ih bog kazni sta nam rade nafta struja porezi sta jedemo niko zivi nezna dolaze u farmerkama za krako vreme skupa odela pljuprivreda na najnize grane uvoze meso kome rok trajanja istekao prodaju ga po istoj ceni naseg proizvodjaca zri na spavanje bice jos razmislite narode
Одговори