Вести
21. 01. 2014.
Почетак краја Ћурувијиних џелата
Прекинута је завера ћутања и клупко је почело да се одмотава. Мистерија дуга непуних петнаест година о убиству новинара Славка Ћурувије, власника дневног листа „Дневни телеграф" и недељника „Европљанин", обелодањена је 14. јануара.
Тог дана је специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић изјавио да се сумња да су непосредни извршиоци убиства Славка Ћурувије бивши оперативци Државне безбедности Мирослав Курак и Ратко Ромић, а подстрекачи Радомир Марковић и Милан Радоњић. Марковић, који је у том периоду био на челу ДБ МУПа Републике Србије, сумњичи се да је био налогодавац убиства.
Коментаришући мотив убиства Ћурувије, тужилац Миљко Радисављевић је истакао да је он политички, као и у случајевима "Стамболић", "Будва" и "Ибарска магистрала". Тужилац не искључује могућност да ће се током истраге доћи и до неких, можда, личних мотива.
За откривање починиоца убиства, како је Радисављевић рекао, посебно је помогло сведочење Милорада Улемека Легије. Одмах је уследило хапшење Милана Радоњића, који се терети да је као шеф центра Државне безбедности у Београду организовао убиство. Милан Радоњић (54) био је шеф београдског центра ДБа.
Осуђен је на осам година затвора због организовања атентата на лидера СПОа Вука Драшковића у Будви. Пресуда је поништена и сада му се поново суди.
Ухапшен је и Ратко Ромић, некадашњи начелник Сестог одељења београдског центра ДБа, који је осумњичен за саучесништво у убиству Славка Ћурувије на Ускрс 11. априла 1999. године. Ратко Ромић (51) радио је као оперативац у Другом одељењу центра ДБа у Београду. Када је Радоњић именован за шефа, постао је начелник Шестог одељења београдског центра ДБа. Ромићу је такође суђено због атентата на Драшковића, али је, као и Радоњићу, пресуда поништена.
За Мирославом Микијем Кураком, који се терети да је пуцао у Ћурувију, расписана је потерница с обзиром на то да се већ дуже време налази у Танзанији, где се бави приватним бизнисом који обухвата и организовање лова на дивље животиње.
Курак (43) је био припадник специјалних јединица ДБа. После званичних најава 2006. године да ће бити окончана истрага о убиству Ћурувије, напустио је Србију и отишао у Танзанију. У блиским је пријатељским везама са Ратком Ромићем.
Радомир Марковић налази се у затвору Забела од 24. фебруара 2001. године, где издржава затворску казну од 40 година због организовања атентата на Вука Драшковића.
Први потпредседник Владе Александар Вучић је још 28. децембра прошле године најавио скоро решење убиства Ћурувије. У противном, како је рекао, спреман је да сноси политичке консеквенце.
Према речима вицепремијера, још два сведока су у потпуности потврдила причу коју је изнео специјални тужилац.
Вучић се извинио Ћурувијиној породици што су толико дуго чекали да се убице и подстрекачи изведу пред лице правде.
До интензивног рада на случају „Ћурувија" дошло је захваљујући упорности чланова његове породице и владине Комисије за истраживање убистава новинара.
Прошлог децембра Славков брат Јово Ћуравија упутио је отворено писмо специјалном тужиоцу Миљку Радисављевићу, и затражио да подигне оптужницу против убица или поднесе оставку на фиинкцију.
У писму се поред осталог каже: ,,За почетак: дајте налог за хапшење помагача убицама који су мога брата 11. априла 1999. године пратили и јављали организаторима и ликвидаторима Славково кретање. Дајте налог за хапшење њихових шефова, начелника, помоћника начелника и свих осталих чија имена знате. Подигните оптужнице не чекајте намигивања. Сами изаберите хоћете ли у историју Србије бити записани као храбар тужилац који је наручиоце, организаторе и убице Славка Ћурувије извео пред лице правде, или као мишић који повремено извири из рупе и објави понеку обећавајућу изјаву чекајући миг из врха власти. Искрено се надам да ћете изабрати ово прво. Подигните оптужнице или идите са тог места јер га нисте достојни. Жртва, породица и јавност чека."
Осим тога, Јово Ћурувија је априла 2012. године затражио помоћ од Јелка Кацина, известиоца Европског парламента за Србију, наводећи да се још не покреће судски поступак, па се стиче утисак да се прикривају починиоци тог злочина.
Веома заслужна за расветљавање тог убиства била је и Комисија за истраживање убистава новинара. У првој фази рада у првој половини прошле године чланови комисије су заједно са радном групом, коју су формирали МУП и БИА, анализирали прикупљене чињенице и доказе, чега су закључке и препомке доставили Специјалном тужиоцу за организовани криминал Миљку Радисављевићу
Након објављивања службеног документа београдског центра ДБа под називом „Извештај о тајном праћењу лица радни назив 'Ћуран'" било је практично документовано даје Славко Ћурувијабио објекат обраде тадашњег ДБ МУПа Републике Србије У документу су наведене активности пратећег апарат ДБа за 11. април 1999. године.
Убиство је извршено око 17 часова у Београду, одмах након наредбе за прекид пратње, у Светогорској улици у пролазу испред броја 35, где су се налазиле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа", и стан у којем је Ћурувија живео. Установљено је да је у њега испаљено 17 метака.
Иако су медији након објављивања резултата рада на случају „Ћурувија" настојали да прикажу да је готово јасно да иза убиства као наручилац стоји бивша председница ЈУЛа Мира Марковић, опрез, који су испољили специјални тужилац и први потпредседник Владе, указује да тек предстоји расветљавање тог случаја и политичке позадине убиства. Тужилац за организовани криминал Радисављевић није желео конкретно да одговори на питање да ли је било ко од сведока означио Марковићеву као налогодавца убиства Ћурувије, додајући да не може да говори у којем ће правцу тећи истрага, о доказима које тренутно има и до којих ће доћи.
Према процени првог потпредседника Владе и специјалног тужиоца, откриће ко је био налогодавац могло би да се очекује крајем фебруара или почетком марта.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.