Вести
18. 01. 2014.
Државни таблоиди
Мост Радија Слободна Европа
О жутој штампи у Србији разговарају Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, и Велимир Ћургус Казимир, директор медијског архива Ебарт из Београда
Вукашин Обрадовић
Колега Мијат Лакићевић недавно је написао једну суштинску ствар, а то је да таблоиди данас нису новине пука, народа, већ елите. Таблоиди нису нешто што је тренутни инцидент и нешто што нам се сада изненада десило, већ су логична последица свега онога што се од 2000. године до данас дешавало у медијском систему Србије. Владајућа Српска напредна странка, за коју се с правом сумња да има одлучујући утицај на већину таблоида, само је довела до логичког краја оно што се дешавало свих ових година. Наши таблоиди нису медији у западном смислу тог појма, овде се пре свега ради о политичким пројектима који имају врло јасан циљ, а то је да се хајком на лопове, стварне или измишљене, замагле суштински проблеми овог друштва.
Велимир Ћургус Казимир
Оно што је по мени највећа штета коју чине таблоиди је да се тиме уништава сваки кредибилитет политике. Политичке странке које користе таблоиде у ствари саме себи копају гроб, јер народ све више стиче утисак да су сви политичари исти, да је политика једна покварена работа око које се окупљају искључиво лопови. Свака идеја демократије и политичког активизма претвара се у ујдурму, у шегачење, у лоповлук, у нешто што је недолично поштеног и нормалног човека.
Обрадовић: Курир и Информер стоје на бранику ове власти, али не треба затварати очи - то исто раде и друге новине, попут Политике и Вечерњих новости, само на један другачији, умеренији начин. Наш проблем нису само Курир и Информер, наш проблем је што ми у овом тренутку немамо друштвени дијалог у медијима, немамо такозване опозиционе медије. Има покушаја критике, али увек са дозом прорачуна кога, како и када нападати.
Карабег: Постоје ли личности у Србији на које таблоиди не смеју да ударе?
Ћургус: Постоје личности које се појављују искључиво у позитивном светлу и које су апсолутно недодирљиве, постоје институције које су такођер недодирљиве, постоје и табу теме и догађаји које нико не сме да помене. Понекад све то испада смешно. Узмимо случај апсолутне ћутње о венчању првог потпредседника владе. Просто ми је несхватљиво у чему је проблем да се објави да се неко развео и поново оженио. Јавне личности су увек биле у фокусу медија, па је уобичајено да се то и објави.
Обрадовић: Не треба бити неки велики аналитичар, па да се види да је господин Вучић под апсолутном заштитом таблоида. Данас у таблоидима, али не само у њима, можете прочитати критичке текстове готово о свим политичким личностима, без обзира да ли се ради о власти или о опозицији, осим о господину Вучићу.
Карабег: Да ли се зна ко су власници главних таблоида?
Ћургус: То је још једна од тајни. Не знамо које финансијске групе стоје иза таблоида, а да не говорим о политичким.
Обрадовић: По мом мишљењу главни власник таблоида у Србији је држава, односно власт. Прави власници свакако нису имена која стоје у импресуму и то можете закључити врло јасном рачуницом. Погледајте тираже, број огласних страна, погледајте цену новина, па ће и лаику бити јасно да ту не постоји никаква економска рачуница. Финансирају их разна министарстава, јавна предузећа и лица која имају своје интересе у подршци овој или оној власти.
Ћургус: Брине ме што се и на Фацебооку људи почињу плашити да напишу нешто што знају или су сазнали, па онда то пишу изокола. Постоји страх да неке информације које се пласирају у јавност могу да нанесу штету ономе ко их шаље. Дакле, на једној страни имамо тиранију таблоида и правосуђе које уопште не реагује, а на другој постоји и страх да се одређене информације пласирају. И то је опасно.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.