Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ко је наредио “Убијте Ћурувију”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 01. 2014.

Аутор: Е. Х. Извор: Вечерње новости

Ко је наредио “Убијте Ћурувију”

Ко је наредио убиство новинара Славка Ћурувије, биће прво питање које ће Тужилаштво за организовани криминал поставити бившем шефу Службе државне безбедности Радомиру Марковићу у просторијама затвора у „Забели“ код Пожаревца.

Његово испитивање очекује се ових дана, али засад нема наговештаја да ли је овај осуђеник спреман да говори.

За разлику од њега, Милорад Улемек Легија изнео је тужиоцу своја сазнања омучком убиству новинара, на Ускрс 11. априла 1999. године и у јеку НАТО бомбардовања. Тешко је сада рећи да ли су Улемекова сазнања посредна или непосредна, јер његов исказ носи ознаку „службена тајна“.

Из онога што је тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић саопштио јавности може се наслутити да је Улемек „увезао целу причу“, објаснио улоге „директних актера“ злочина и потврдио дотадашња сазнања истраге.

- Ратко Ромић и Мирослав Курак били су на месту злочина, као и још једна особа, чији идентитет још не можемо да саопштимо - наводи извор „Новости“ близак истрази.

- Милан Радоњић и Радомир Марковић терете се за подстрекавање на убиство новинара. Марковић је подстрекавао, сумњамо, Радоњића, а он Ромића и Курака. Чекамо одговор на питање од кога је Марковић добио налог.

Тадашњи шеф тајне српске полиције сигурно није био на врху пирамиде оних који су наредили ликвидацију Ћурувије. Истрага већ зна да је убиство политички мотивисано и да је наредба стигла од засад непознате особе, али се у медијима провлачи име бившег председника Југославије Слободана Милошевића, тачније његове супруге Мирјане Марковић.

- Када Марковић буде суочен са доказима које је изнео Милорад Улемек Легија о томе ко је, како и по чијем наређењу убио Ћурувију, и како се одиграла сама ликвидација, неће моћи, као до сада, да тврди да са тим случајем нема никакве везе - наводи наш извор.

- Или ће признати од кога је добио задатак да организује убиство Ћурувије, или ће сву одговорност преузети на себе. Наравно, постоји могућност да ћути, али ће то само по себи да говори много тога - каже овај извор.

А повезаност врха тадашње власти са убиством и евентуалним налогодавцима убиства, чији је мотив политички а могао би да буде и „личан“, како је рекао специјални тужилац Миљко Радисављевић, показаће истрага.

Интересантно је, међутим, да је у листу „Глас јавности“, Милорад Улемек фебруара 2007. године тврдио да ДБ не стоји иза убиства Славка Ћурувије и негирао да је у злочин умешана Мирјана Марковић. Данашњи осуђеник за убиство српског премијера тада је тврдио да је убиство Ћурувије „подметнуто“ Служби ДБ како би се „маса дигла против Милошевића“.

- Зашто је он убијен баш на Ускрс? Само зато да би се после рекло: „Ево, ‘црвени’ убијају на највећи хришћански празник, ништа им није свето“ - говорио је тада Улемек.

- Међутим, та им се ствар изјаловила. Убиство Ћурувије није подигло опозицију и народне масе против Милошевића. Мало су се режисери прерачунали! Заборавили су да је тада трајао рат и да ће се та вест „изгубити“ у мноштву других.

Улемек је тада објашњавао да је „Милошевић могао да Ћурувију склони са сцене на хиљаду других начина“:

- И то законски! У ратном стању, могао је да га стрпа у затвор и да до краја рата не види ни сунца ни месеца. И, ствар би била решена! Зато је и била пронађена „алтернатива“ у Мири Марковић. Јер, она и Ћурувија су били кућни пријатељи. Ту су биле кућне чајанке и на крају - испраћај са сузама.

Некадашњи командант ЈСО рекао је тада и да је циљ таквих „медијских написа“ био да се „Служба анатемише и извргне руглу“, оптужујући „страни фактор“ да је убио Ћурувију.

- Опште је познато да је покојни Ћурувија живео нормално. Без икаквог обезбеђења, да се кретао опуштено, тако да је њега, нажалост, могао да убије и мој деда - говорио је Улемек 2007.

- Није за то уопште била потребна Служба.

И у овом случају: неко је пажљиво пратио ствари, анализирао и вукао конце. Зато не стоји она смешна прича да је све урађено по налогу Мире Марковић и Радета Марковића.

Према речима Улемека, смешне су биле и тврдње министра полиције Душана Михајловића да је Служба ангажовала Луку Пејовића и „малог Прику“ да убију Ћурувију. Обојица су у међувремену убијена.

- Убијени су за време владавине ДОС, који је убиство Ћурувије тобоже разрешио. Само, фали им и ту сведок-сарадник! Седам година све је то „службена тајна“, а процесуираће се кад на врби роди грожђе - тврдио је Улемек.

Ипак, три године касније било је јасно да Улемек ипак има другачија сазнања о убиству Ћурувије. Јер, Милош Симовић, одбегли припадник „земунског клана“, оптужен и осуђен за разне злочине (од атентата на премијера Зорана Ђинђића до отмица и тероризма) покушао је да тргује „драгоценим информацијама“. Симовић је, после хапшења, покушао да извуче статус сведока-сарадника, говорећи да зна ко је убио новинара. Позивао се на дружење са Улемеком у једној дискотеци.

- Тада је Легији пришао један човек и кратко су разговарали - испричао је Симовић.

- Када је отишао, Легија се окренуо према мени и рекао: „Знаш ко је ово? Он је убио Ћурувију. Није ми рекао име, али сам га ја касније препознао у новинама. Био је то Мирослав Курак.

Багзи: Улемек наредио убиство Ромића и Курака

И Дејан Миленковић Багзи, други припадник „земунског клана“, данас заштићени сведок, у свом исказу помињао је случај „Ћурувија“. Он је тврдио да је Душан Спасојевић имао налог од Улемека да убије Ратка Ромића и Мирослава Курака. Миленковић није знао разлог, али је навео да су после Легија и „та двојица испеглала ствар“.

Сада се нагађа да је Улемек говорио и о томе са тужиоцем, односно да је објаснио како му је Раде Марковић тражио да „убије Ромића и Курака“. Ипак, и даље остају нејасни мотиви бившег команданта „црвених беретки“ да проговори о овом злочину и први пут директно оптужи Службу за неко убиство. Верује се да ће наредни дани дати одговоре и на то питање.

Могао да узме паре

Да би Милорад Улемек Легија могао да зна доста о злочинима из деведесетих година прошлог века, сведочи и податак да је по завршетку побуне ЈСО новембра 2001. године, властима ставио до знања да располаже информацијама о ликвидацијама.

Улемек се тада обрео у кабинету тадашњег министра полиције Душана Михајловића, а на једном од зидова висио је плакат са фотографијама убијених и наградама од по 300.000 марака ономе ко помогне у расветљавању убистава. Ту су биле слике Славка Ћурувије, Ивана Стамболића, Радована Стојичића Баџе, Павла Булатовића, Жике Петровића...

Улемек је погледао плакат и пред сведоцима гласно сабирао:

- Не знам да ли да вам сада узмем ове милионе или касније - рекао је Легија.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси