Вести
17. 01. 2014.
Подстакнута нада у решавање политичких убистава
Хапшење двојице некадашњих припадника ДБ-а Милорада Брацановића и Ратка Ромића, осумњичених за убиство Славка Ћурувије, и изјава вицепремијера Александра Вучића да је иза те смрти стајала држава, отворили су могућност да и други случајеви политичких ликвидација буду решени.
Јелена Симеуновић, сестра страдалог судије Небојше Симеуновића, каже за Данас да сада први пут има наду да ће се коначно открити ко стоји иза убиства њеног брата.
- Када сам видела да је неко смогао снаге, изашао и рекао да иза убиства Славка Ћурувије стоји држава, осетила сам наду да ће се коначно открити и ко стоји иза убиства мог брата, али и свих осталих политичких убистава - каже Симеуновићева.
Како додаје, сви који су били на власти после 5. октобра 2000. године нису разрешили убиство њеног брата иако их је „управо он довео на власт“.
- Захваљујући њему држава није пливала у крви - истиче Симеуновићева. Смрт судије Небојше Симеуновића никада није до краја разјашњена. Он је, подсетимо, отет и убијен јер је 3. октобра 2000. одбио да изда налог за хапшење Небојше Човића, Бориса Тадића и штрајкачких вођа из „Колубаре“. Отет је 7. новембра 2000. године, а пронађен је мртав у Дунаву код хотела „Југославија“ 3. децембра. Током истраге је, према медијским написима, утврђено да је убијен убризгавањем амонијака у уши. С друге стране, адвокат Бранислав Тапушковић истиче да је начелно гледано случај Ћурувија тек на почетку истраге и да није упутно говорити о томе као да је случај решен.
- Све саопштено значи само да је истрага о Ћурувијином убиству сада покренута, готово све остало било је познато и раније. Појавила су се три нова сведока, међу њима и Милорад Улемек Легија, али питање је шта ће даља истрага показати. Збуњујуће је што једини директни очевидац убиства Бранка Прпа није препознала особу која је пуцала у сада за то осумњиченом (Мирославу Кураку, прим. Б. К.). Не бих улазио у било какве процене, али бих истакао да не би требало говорити о убиству Славка Ћурувије као о решеном. Наравно, желео бих да то, као и убиства Даде Вујасиновић и Милана Пантића буду решена, истиче Тапушковић, који је заступао породицу Вујасиновићеве. Он подсећа да је било потребно готово 15 година и да се случај ове новинарке преквалификује из самоубиства у убиство.
- На самом почетку истраге смрти Даде Вујасиновић склоњени су материјални докази. У садашњој истрази би се могло поћи од тих људи у полицији који су те доказе материјалне природе склонили, истиче Тапушковић.
У Комисији за истину о убијеним новинарима Данас јуче није успео да сазна да ли је неки члан овог тела присуствовао разговору тужиоца и Улемека када је дат исказ о Ћурувији. Подсећамо да је Комисија мешовитог састава, и да су у њој новинари и представници новинарских удружења, изузев НУНС, чији се председник Вукашин Обрадовић повукао, као и активни полицајци и припадници БИА. О Милораду Улемеку као сведоку за Ћурувијино убиство јуче је говорио лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић.
„Није Легија кључни сведок, он је кључно сувишни сведок, можда и сведок који је део некаквог плана опструкције и бацања сенке на истрагу“, рекао је Драшковић за РТС. Лидер СПО тврди да је и без Улемековог сведочења све већ било спремно за подизање оптужнице на основу материјалних доказа још 2006.
„Кључне су прикупљене необориве чињенице“, нагласио је Драшковић.
„Само из разлога што су власти и тужилаштво опструирали, односно штитили налогодавце, организаторе и извршиоце тад није била подигнута оптужница“, додао је он. Драшковић сумња да је код Улемека преовладала „људска доброта“ када је проговорио, а поготово да је „та доброта прокључала без неких бенефита“.
„Несумњиво је да он зна све готово о свим злочинима, јер их је његов ескадрон смрти све и извршио“, истакао је Драшковић. Ипак, лидер СПО је напоменуо да верује првом потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу да ће наставити да „чисти“ државне институције и истрајати у разјашњавању свих нерасветљених убистава, попут судије Небојше Симеуновића и новинара Даде Вујасиновић и Милана Пантића.
Хронологија
24. октобар 1997 - Испред зграде Беопетрол у Булевару Лењина 113, у Новом Београду, око осам ујутро, убијен је Зоран Тодоровић Кундак (38), тада директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице.
10. април 1997 - Убијен Радован Стојичић Баџа (46), начелник Ресора јавне безбедности, у ресторану „Мама миа“.
3. октобар 1999 - Четвороструко убиство на Ибарској магистрали, убијени припадници СПО Веселин Бошковић (возач, брат Драшковићеве супруге Данице), Вушур Ракочевић, Драган Вушуревић и Звонко Осмајлић.
7. фебруар 2000 - Министар одбране Павле Булатовић (52) убијен у ресторану фудбалског клуба Рад на Бањици
25. април 2000 - Генерални директор Југословенског аеротранспорта Живорад Жика Петровић убијен испред зграде у којој је становао у Улици Јаше Продановића у Београду.
13. мај 2000 - У Новом Саду, на Сајму, убијен Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине и високи функционер СПС. За убиство је осуђен радник сајамског обезбеђења.
25. август 2000 - Нестао некадашњи председник Републике Србије Иван Стамболић,
28. марта 2003. пронађени његови посмртни остаци на Фрушкој гори.
3. август 2001 - Убијен бивши помоћник начелника београдског центра РДБ Момир Гавриловић испред свог стана у Новом Београду.
10. јун 2002 - Убијен помоћник начелника РЈБ Бошко Буха на паркингу испред хотела „Југославија“.
26. новембар 2002 - Убијен бивши заменик, полицијски функционер и телохранитељ Ненад Баточанин у Улици Љутице Богдана код стадиона Звезде, заједно са Жељком Шкрбом.
12. март 2003 - У дворишту зграде Владе Србије атентат на премијера Зорана Ђинђића.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.