Вести
16. 01. 2014.
Заштићени сведок у „случају Вучић“
Тад су се, под бомбама, догађаји убрзавали. Све се то измешало у један кошмар. Неки од тога праве романе, неки су направили родољубље па га сад крцкају као ђинђуве по кинеским пијацама, неки су утекли па се годинама после представљају као најбољи сведоци онога што никад нису видели, али је то, у суштини, био озбиљан бизнис, под слоганом "где си био кад је грмело."
Мени се, некако наопако, поред свих мојих оновремених мука, урезао у главу петак, 9. април, дакле два дана пред убиство Славка Ћурувије. Конференција у Влади Србије. С једне стране Александар Вучић, министар за информисање у тој "ратној влади", с друге стране главни уредници медија.
Да ме сад на муке ставе, не бих се сетио директива о извештавању у условима ратног стања, нити бих тај датум памтио да на Ускрс, у недељу, 11. априла, нису убили Славка Ћурувију.
Тог Великог петка, пред крај састанка на коме се утврђивала нека од баналности ратног стања (на пример, да ли је реч о агресији или о рату), устао је Ратко Дмитровић (сада главни уредник "Вечерњих новости", а тада, да ме убијете, не бих се сетио чега) и протестовао поводом текста објављеног у "Политици Експрес" под сад већ легендарним насловом "Ћурувија дочекао бомбе" у коме се Славко означава као издајник.
Сав црвен у лицу устао је Ђорђе Мартић, тадашњи главни уредник "Експреса" и бранио текст новинара Мирослава Марковића (опрости Боже, обојици сам био уредник, што је доказ да је занат опасна работа ако га не прати морал), а сви присутни у великој сали Владе Србије добро смо знали да је текст диктирала Мирјана Марковић, аман нисмо знали да ће Ћурувију убити два дана после.
Александар Вучић тада се принципијелно заложио против такве врсте текстова и рекао је, између осталог, да је спречио, односно да је успео да спречи да се тај текст, прочитан у главном Дневнику РТС-а, понови у трећем Дневнику националног емитера и, у суштини, стао је на страну Ћурувије, односно успротивио се јавној потерници против новинара.
Што год било у позадини тадашњег Вучичевог иступа – политички отпор према ЈУЛ-у или обично гађење према потказивачком новинарству – тај његов гест упамтио сам као искорак из радикалске политичке калкулације која их је и довела ту где су били. Зато се јављам за заштићеног сведока у "случају Вучић" а поводом интерпретација његове прошлонедељне изјаве да је "Ћурувију убила држава" и подсећања, подоста злурадог, да је и он тада био део "државе."
Не кажем да није, али, у конкретном случају, држао се врло морално и пристојно за једног младог јуришника странке која такође није презала од писања потерница против људи и читавих народа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.