Вести

16. 01. 2014.

Извор: Нови Магазин

Даровање

Ретко када је специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић био изричит као 14. јануара када је саопштио: „Ухапшене су убице Славка Ћурувије“. Истог дана, неколико сати раније, полиција је привела двојицу осумњичених за овај злочин, припаднике ДБ-а Ратка Ромића и Милана Радоњића.

Заједно с њима за злочин су осумњичени и некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић који служи казну затвора од 40 година због убиства Ивана Стамболића и злочина на Ибарској магистрали, док је четврти осумњичени, такође бивши припадник ДБ, Мирослав Курак ван Србије и за њим ће бити расписана потерница.

Иако имена одавно знана, још од 2000. године навођена као кључна у ликвидацији власника Дневног телеграфа и Европљанина, готово 15 година је прошло док нису прикупљени чврсти докази о умешаности припадника ДБ-а у овај злочин. Ипак, највеће изненађење уследило је након Радисављевићеве информације да је обрт у решавању убиства Славка Ћурувије уследио након подробних информација које је истражитељима пружио Милорад Улемек Легија, што је било и кључ за хапшење осумњичених.

„Ради се о Улемек Милораду. Он је одлучио да проговори о овом убиству. Желео бих да напоменем да је то сведочење било безусловно... Никаквих бенефита није добио, а говорио је веома исцрпно о овом случају“, напоменуо је тужилац.

ЛЕГИЈА И ЈОШ ДВОЈИЦА: Ухапшени припадници тајне полиције сумњиче се да су у договору са бившим шефом ДБ Радетом Марковићем и припадником посебне службе обезбеђења у ДБ-у Мирославом Кураком, на Ускрс 11. априла 1999. године, у време НАТО бомбардовања тадашње СРЈ, организовали убиство власника Дневног телеграфа и недељника Европљанин. Према садашњим сазнањима директан налогодавац је Радомир Марковић, али тужилац указује да ту истрага, за коју верује да ће бити окончана за месец дана, не завршава: „Да ли ћемо доћи до вишег нивоа, неког ко је изнад њега – видећемо“.

Као што се током протекле деценије и по небројено пута могло чути, сада се јасно чуло и из тужиочевих уста: „Попут случајева Стамболић, Будва и Ибарска магистра, мотив убиства је политика. Не искључујем да ћемо у току истраге доћи и до других мотива, можда личних, али по свему судећи до сада је основни мотив политика“. Он је поновио да Улемек ништа није тражио, нити је добио за информације које је дао, додајући да су неки други разлози за то што је проговорио били у питању, „можда време проведено у затвору“.

Први потпредседник владе Александар Вучић изјавио је да постоји још сведока који су помогли у решавању злочина:

„Желим да се извиним грађанима Србије и породици Славка Ћурувије што су морали да чекају 14 година да извршиоци убиства дођу пред лице правде. Морам да кажем да злочин и убиства никада неће проћи некажњено због завере ћутања“, рекао је Вучић, уз назнаку да постоје још два сведока који су потврдили Улемекову причу, али да за сада о њима јавно не може да се говори. „Пре неколико недеља рекао сам да је случај Славка Ћурувије парадигма многих наших случајева из прошлости и да они који хоће да уреде земљу неретко морају да се суочавају са проблемима из прошлости. Те проблеме морамо да решимо ако хоћемо да живимо у уређеној земљи“, изјавио је Вучић.

Он је додао да тужилаштво после 14 година коначно има доста материјала у рукама и више живих речи који потврђују злочиначку улогу дела државе и појединаца који су, тобож у име државе, такав злочин извршили. „Нико не може да убија некажњено и нико не може да прође некажњено“, закључио је Вучић.

ПОЛИТИЧКА ВОЉА: И у неким пређашњим приликама Легија је помињан као човек који би могао да открије позадину убиства Славка Ћурувије. Међутим, бившег команданта ЈСО је заштићени сведок Дејан Миленковић Багзи именовао као особу која је намеравала да ликвидира Ромића и Курака, а касније су сличан развој догађаја помињали и поједини полицајци. Претпоставка је да је Легија имао задатак да њиховом ликвидацијом „уклони“ директну везу ДБ-а и убиства Славка Ћурувије.

Мада су Ромић и Курак именовани као директни извршиоци злочина, Ћурувијина животна сапутница Бранка Прпа за Нови магазин каже да не препознаје Мирослава Курака као убицу Славка Ћурувије, односно не препознаје га као човека који је стајао изнад ње и пуцао.

„Али, истрага ће показати која је његова улога у убиству Славка Ћурувије“, каже Прпа, не кријући изненађење да је Милорад Улемек Легија, некадашњи командант Јединице за специјалне операције, одлучио да сведочи: „Колико је мени познато, ЈСО је тада био заокупљен ратним дешавањима на Косову, али очигледно да се унутар службе знало ко је и шта радио. Тако озбиљно политичко убиство човека који је био веома битан, тада већ у међународном контексту, није могло да остане скривено и да се детаљи не знају. Истрага која ће уследити и суђење морају да доведу до откривања налогодаваца. Не може све да се заврши на Радету Марковићу. Служба није била параполитичка организација која је сама одлучила кога ће да елиминише, већ ју је политички естаблишмент користио као политичку полицију и као групу за елиминације“.

На констатацију да је очигледно била неопходна политичка воља да се овај злочин реши, Прпа одговара: „Истрага таквих убистава не би требало да зависи од политичке воље, него од правосудних институција. Мени као грађанинуинституције су гарант да ће мој живот бити заштићен, а не политичка воља људи на власти. Сви знају ко је био на власти у време када је Славко Ћурувија убијен. Мора да се каже истина о том политичком контексту, јер само тако може да се схвати истина о убиству Славка Ћурувије“.

Према мишљењу адвоката Рајка Даниловића, правног заступника оштећених у убиству Ћурувије, Милорад Улемек Легија може да пружи вредно сведочанство. „Он је био у врху тих обавештајних структура и вероватно да има сазнања, било директна било посредна, о томе ко је убио или дао наређење да се убије Славко Ћурувија“, каже Даниловић, објашњавајући да Легија ипак није особа великих моралних вредности чијем сведочењу може да се поклони пуно поверење, да сама по себи његова изјава мало значи, али да у склопу свих осталих доказа представља битан део слагалице.

„Сада када је Србија на улазним вратима ЕУ, када се отварају поглавља безбедности и правосуђа, овај случај представља пример спремности државе да реши велике неистражене случајеве. Чак ми је и Јелко Кацин потврдио да се у агенди ЕУ за Србију налази обавеза да се реши случај убиства Ћурувије. Не могу да кажем да пре није било политичке воље да се случај реши, већ да није било политичке снаге. Сада када је Александар Вучић то преузео, а он ужива неподељену подршку ЕУ, као и бирача, постоји та политичка снага да се случај доведе до краја“, каже Даниловић.

ЛОШ ПРИМЕР ЗА ШКОЛЕ: Према одавно потврђеним информацијама, Славка Ћурувију је пред убиство 24 сата дневно пратило 27 припадника Државне безбедности, распоређених у три групе. Убијен је у улазу зграде у којој је становао, када се са Бранком Прпом враћао из шетње. Један од нападача је Прпу онесвестио ударцем пиштољем у главу. Припадници Државне безбедности који су их пратили изненада су, само неколико тренутака уочи убиства, добили наређење да се повуку са „задатка“.

Никола Баровић, адвокат Бранке Прпе, објашњава да је читав случај био веома једноставан за решавање.

„Чак је био и међу испитним питањима за упис средње Школе унутрашњих послова у Сремској Каменици. Испитаницима је дат као пример који дословце овако гласи: Људи из ДБ су били надлежни да прате Ћурувију и Бранку Прпу и да извештавају о њиховом кретању, али из минута у минут, а не на крају дана, како је то било уобичајено. Само 90 секунди пре убиства наређено им је да прекину надзор и да се повуку... Када је будућим кандидатима за полицајце постављено питање ко би могао да буде убица, сви редом су указивали на онога ко је наредио престанак праћења“, наводи Баровић.

Он каже да ни када се систем променио 2000. године, није у потпуности овладано службама које су „убијале у име државе“.

„Једино под притиском та политичка убиства су решавана. Злочин на Ибарској магистрали решен је зато што Даница Драшковић то није хтела да опрости, убиство Ивана Стамболића такође је решено под великим политичким притиском, а убице Зорана Ђинђића осуђене су јер је постојао притисак међународне заједнице да се то уради. Нешто слично десило се и сада“, уверава Баровић.

Нажалост, да је политичка воља недостајала да се убиство Ћурувије знатно раније реши, најбоље сведочи прича Милета Новаковића, начелника криминалистичке полиције у време када су чињени интензивни напори на решавању политичких убистава:

„Током истрага о убиствима Славка Ћурувије, Ивана Стамболића и злочина на Ибарској магистрали полицајцима није био дозвољен разговор чак ни са припадницима ДБ-а који су били у затвору. Службене разговоре с њима обављале су колеге из ДБ-а, па су садржај преносили нама. Свака белешка из ДБ-а била је идентична. Направили су сценарио и сваком дали улогу. Ја те људе никада нисам видео. Против њих смо писали кривичне пријаве, наводили исказе сведока, а нисмо видели ни онога против кога пишемо пријаву, ни сведоке, нити смо с њима разговарали! За Ћурувију смо дошли малтене до момента када му је убица прислонио пиштољ на главу. Али, не знамо ко је тај. Све остало је рашчишћено, али опет нисмо испитивали људе из ДБ-а. Да смо разговарали, све би се одмах открило“.

„Хапшење осумњичених за убиство Славка Ћурувије показује да српско друштво постаје спремно да се суочи са тамним странама своје прошлости“, каже Миодраг Ракић, потпредседник ДС и некадашњи секретар Савета за националну безбедност.

Одајући признање Бироу за координацију служби безбедности и Комисији за истрагу убистава новинара, Ракић је закључио: „Ако је неко радио прљаве послове штитећи се параваном државе, увек је прави тренутак да се то и покаже грађанима“.

Убиства Даде и Пантића чекају решење

Комисија за истраживање убистава новинара прикупила је нова сазнања и о случајевима убистава новинара Милана Пантића и Даде Вујасиновић. Према последњим, званичним информацијама, „Случај Пантић“ обилује релевантним доказима о убицама и инспираторима. Како је најавио председник Комисије Веран Матић, „истрага добија све више елемената којима се оснажује кредибилитет будуће оптужнице“. У међувремену су у медијима објављене информације да полиција има сазнања о директним извршиоцима убиства, а да је истрага у завршној фази.

Што се тиче убиства новинарке Даде Вујасиновић, Комисија је затражила да кредибилне светске институције обаве вештачења доказа из тог кривичног дела које је породица успела да сачува. Угледни Институт за безбедност из Висбадена је одбио да учествује у форензичко-балистичком вештачењу, па се Комисија обратила америчком Федералном истражном биру са молбом да са својом лабораторијом и стручњацима помогне у том случају. Саслушане су и неке особе које до сада у истрагама нису давале исказе. Захваљујући упорности чланова њене породице, пријатеља и новинара, овај случај није заведен као самоубиство.