Вести

16. 01. 2014.

Аутор: З. Укоковић- Н. Бијелић Извор: Вечерње новости

Ромића видео сведок, Курака одао телефон

Судија за претходни поступак Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду донео је решење којим је Милану Радоњићу, некадашњем начелнику београдског центра ДБ и Ратку Ромићу, бившем начелнику Шестог одељења београдског центра ДБ, одређен притвор до 30 дана због умешаности у убиство новинара Славка Ћурувије.

 

- Притвор је одређен због постојања околности које указују на опасност од бекства, да ће ометати поступак утицањем на сведоке и због кривичног дела које им се ставља на терет и запрећене казне, која је преко десет година, а начин извршења и тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности, које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка - наводи се у саопштењу суда.

Пре два дана, Тужилаштво за организовани криминал покренуло је истрагу за убиство власника листа „Дневни телеграф“, 11. априла 1999. године. Поред Радоњића и Ромића, поступком су обухваћени и Радомир Марковић, бивши први човек српске тајне полиције, који издржава казну од 40 година затвора, као и Мирослав Мики Курак, некадашњи припадник Службе.

Курак је тренутно недоступан правосудним органима и за њим ће бити расписана међународна потерница. Решење о притвору за Радоњића и Ромића донето је после њиховог деветочасовног саслушања. Саслушање Радомира Марковића још није заказано, али се очекује до краја недеље.

Како сазнајемо, Ромић и Радоњић су негирали кривично дело које им се ставља на терет, тврдећи да немају никакве везе са Ћурувијиним убиством. Како каже њихов бранилац, адвокат Зора Добричанин Никодиновић, „испитивање је било коректно“.

Ромић је и раније, у неколико наврата, тврдио „да нема никакве везе са убиством Ћурувије, да га не познаје и да никада није учествовао у његовом праћењу“, пошто се у Служби бавио деловањем страних обавештајаца на територији Србије.

- Против мене не постоји ниједан доказ да сам учествовао у убиству Ћурувије и иза тога одговорно стојим - навео је Ромић.

- Причало се да сам ја одвезао убице са места злочина, белим „голфом“, али та прича нема упориште ни у једној изјави сведока. Нема доказа да сам био на лицу места у време убиства. Ромић је, говорећи о фамозном белом „голфу“, који је у Светогорској (тада Улици Иве Лоле Рибара) виђен у време убиства, казао да је тачно да је дужио бели „голф“, али дан или два пре догађаја и то на само 24 сата док је његово возило било на поправци. Он је казао и да је један његов колега, који је о томе такође дао изјаву, дужио то возило пре њега.

Ромић је навео да не може после 15 година да каже где је у време убиства тачно био, али да је сигурно један део дана провео на послу. Само, није могао да се сети коју је смену радио. Ипак, тужилац Радисављевић је изјавио да је захваљујући изјавама Милорада Улемека Легије, али и других сведока, дошло до хапшења Ромића и осталих.

Према речима адвоката Рајка Даниловића, правног заступника Јове Ћурувије, рођеног брата убијеног Славка, нема разлога да се не верује исказу који се назива „живом речју“, а који је истражним оргнаима дао Милорад Улемек Легија.

- Обављена су, да тако кажем, још раније два таласа предистражних радњи, и дошло се до та четири имена - објашњава Даниловић.

- Саслушано је свих 27 припадника службе ДБ, који су радили на праћењу Славка Ћурувије тог дана.

Испитивано је на стотине сведока. Легија се и раније помињао као неко ко се хвалио да зна ко је „то направио“, ко је то извршио. Али никада га нико није саслушао.

Према ономе што се зна, Ратко Ромић и Мирослав Курак лоцирани су у близини места убиства. За Ромића постоји сведок који га је идентификовао, док је Курака одао мобилни телефон, чији је сигнал регистрован у критично време на оближњој подстаници мобилне телефоније. Њих двојицу Тужилаштво сада терети да су директни извршиоци злочина.

Досадашња истрага је утврдила и да је Милан Радоњић критичног дана тражио да га на сваких десет минута извештавају о кретању Ћурувије, као и да је у време убиства био у просторијама Општинског одбора ЈУЛ Старог града. Он се бранио да је цео дан Ускрса провео код мајке. Према доступним информацијама, Радомир Марковић је, такође, једно време провео на послу, у измештени простор тадашњег РДБ код ВМА, али посетио је и породицу председника Слободана Милошевића.

На конференцији за новинаре вицепремијер Александар Вучић је рекао да су припадници ДБ тог дана пратили Ћурувију готово до саме смрти:

- Недостаје само тих 25 до 30 секунди када је злочин извршен. Поред Легије, Тужилаштво за организовани криминал има још неколико сведока тих догађа, од којих су два кључна. Реч је, како сазнајемо, о радницима тадашњег Ресора државне безбедности. Један од њих био је ангажован тог дана на праћењу Ћурувије.

- Он је био у колима, паркираним недалеко од места где је живео Ћурувија - наводи наш извор близак истрази. - Возило је било на углу тадашњих улица Иве Лоле Рибара и Таковске. У ретровизору је посматрао улаз у хаустор зграде у којој је био стан новинара. Када је преко мотороле издата наредба да се сви оперативци повуку и напусте праћење Ћурувије, из неког разлога овај службеник ДБ је то пречуо. Видео је тренутак када двојица мушкараца истрчавају из хаустора и беже ка њему.

- Следећег тренутка овај оперативац ДБ види да ускачу у паркирани бели „голф“ и великом се брзином удаљавају у правцу Таковске улице - наводи наш извор. - У тренутку док пролазе поред њега, на мах, види и лице возача. Он тада не зна да гледа убице „објекта“ у чијем праћењу је учествовао.

Службена белешка оперативаца РДБ, београдског центра, показује да су Славко Ћурувија и његова супруга Бранка Прпа били под оперативним надзором Службе готово до самог напада. Акција праћења Ћурувије имала је оперативни назив „Ћуран“. Као циљ тајног праћења наводи се „утврђивање и документовање контаката ‘објекта’“(Славка Ћурувије прим. аут.).

Као налогодовац тајног праћења наведен је начелник београдског центра - Милан Радоњић. Из текста је видљиво и да је Ћурувија тог дана, праћен од првог минута 11. априла, па све до 16 часова и 27 минута. Од поноћи до 13.53 радници ДБ су седели у Улици Иве Лоле Рибара, испред броја 35, чекајући да се Ћурувија упути негде...

Славко Ћурувија и Бранка Прпа су после ручка кренули кући у Лоле Рибара 35. Тамо су их сачекале две особе. Ћурувија је убијен с леђа, а један од хитаца га је погодио и у главу. У документу о праћењу Ћурувије наводи се и да је наређење за праћење издао Радомир Марковић и то Милану Радоњићу. Додаје се и да су оперативци намерно повучени из операције, како не би видели тројицу убица (два егзекутора и возача) који су се са лица места „удаљили белим аутомобилом марке ‘голф’“.

Улемек се сам јавио да помогне

Милорад Улемек Легија сам је преузео иницијативу и обавестио надлежне истражне органе да је спреман да исприча све оно што му је познато у вези са убиством Славка Ђурувије. То је урадио, како се тврди, безусловно. Ништа није тражио, нити му је било ко нешто нудио. На који начин је контактирао с полицијом и

Тужилаштвом, да ли писмом или преко адвоката, засада остаје тајна. Према ономе што сазнајемо, овај корак бившег команданта расформиране ЈСО није много изненадио представнике власти. Како објашњавају наши извори, кад је човек толико дуго на месту где се он налази, а у питању је затвор, онда почиње да процењује докле је стигао, како даље треба да се понаша.

Машић: Марковић је затечен

Радомир Марковић је затечен свим овим што се дешава и не зна о чему се ради. Још није саслушан у вези са убиством Ћурувије, али смо се договорили да ме зове кад тужилац одреди датум саслушања - изјавио је јуче његов бранилац, адвокат Душан Мишић, након што га је посетио у пожаревачком затвору.

Прпа: Пуцач није личио на Курака

Бранка Прпа, супруга Славка Ћурувије, јуче је за „Новости“ поводом њене изјаве „да Мирослав Мики Курак није пуцао у њеног супруга“, објаснила да није то изјавила, већ да је рекла како „човек којег је видела на слици“, а реч је о Кураку, „не личи на човека који је пуцао у Славка“.

- То је просто био мој коментар на оно што је у медијима објављено дан уочи хапшења - објаснила је Прпа.

Она је навела да није вероватно да је убиство самоиницијативно наручио Радомир Марковић, јер то је, како је истакла, била политички мотивисана ликвидација.

- Зашто би неко ко води посао ликвидације био неко коме би то из чистог мира пало на памет и то у условима ванредног стања - каже Прпа.

- Кад је ванредно стање, зна се ко доноси одлуке, то су политички и војни врхови. Зашто би Славко Ћурувија, кад имамо у виду прогон током 1998. године, забрану новина, пленидбу и казну затвора, завршио тако што би неки шеф ДБ наредио да он буде ликвидиран. То просто није могуће. Мислим да је мало више ликова у тој причи. н