Вести
16. 01. 2014.
Легија и Ћурувија
Kоментар
Постојала је и досад политичка воља, али очигледно да није било довољно политичке снаге да се починиоци убиства Славка Ћурувије процесуирају. Овим речима је адвокат Рајко Даниловић, који заступа Славковог брата Јову Ћурувију, поздравио хапшење двојице некадашњих ДБ-оваца и те речи добро осликавају садашњу политичку позадину овог случаја.
У постпетооктобарској деценији, кад год би се повела реч са тадашњим политичарима и полицајцима о истрази нерасветљених политичких убистава, одговор се сводио на исто. Гласио је отприлике „ударили смо у зид ћутања пред вратима Државне безбедности“.
На годишњицу рада такозване Веранове комисије за истину о убијеним новинарима и нешто пре 15. годишњице Ћурувијиног убиства, тај зид је сломљен и та врата, иза којих се, сумњају многи, крију врло мрачне и крваве тајне, одшкринута су. Готово је извесно у овом тренутку да ће оптужница бити подигнута и да ће суђења за Ћурувијино убиство бити.
Али, да ли ће кроз та одшкринута врата изронити само тај какав-такав судски епилог, односно само то привођење починилаца правди, како рече најзаслужнији за то, вицепремијер Александар Вучић, остаје да се види.
Јер, јавност, већ припремљена медијским написима да су четворица бивших ДБ-оваца директно осумњичена за смрт Славка Ћурувије, на главну вест да је кључни сведок Милорад Улемек Легија реаговали су, засад, са запрепашћењем. Као да сви у јавном животу ишчекују и ослушкују шта ће се даље дешавати.
Јер, реч је не само о осуђеном атентатору на премијера Зорана Ђинђића, коме се у још три суђења није веровало на реч (злочини и отмице Земунског клана, убиство Ивана Стамболића, убиство на Ибарској магистрали), него се и даље води активан поступак против њега.
Дакле, Легија је као некадашњи командант ЈСО првооптужени за оружану побуну у новембру 2001, у процесу који се колико почетком марта наставља у Специјалном суду. За побуну против исте ове државе Србије чији су му истражни органи поклонили поверење у случају Ћурувија. Или, то пак није иста држава?
Осим што су њени водећи људи били у власти и 1999. када је Ћурувија убијен. Верује се да им је управо зато симболички и политички и те како важно, да омогућивши судски епилог Ћурувијиног убиства, растерете своје биографије негативног терета прошлости. Верује се и да је то главни мотив из кога је, уз политичку вољу, настала снага коју помиње адвокат Даниловић да се „зид ћутања“ сруши. Само, да ли то баш јесте тако и да ли у овом тренутку постоји добар одговор на ово питање?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.