Вести
13. 01. 2014.
За убиство власника Дневног телеграфа четворица окривљених
Како „Блиц“ сазнаје, оптужница Специјалног тужилаштва за организовани криминал о злочину који је догодио 11. априла 1999. већ је написана и наредних дана биће обелодањена. Марковић, као тадашњи шеф Ресора државне безбедности, терети се да је наредио убиство власника „Дневног телеграфа“. Радоњић је као начелник београдског Центра ДБ организовао злочин.
Тужилаштво је утврдило да је Ромић, у то време оперативац Другог одељења београдског центра, био саучесник у убиству. Као убицу Ћурувије тужилац је означио Курака, припадника посебне службе обезбеђења у ДБ.
Од њих четворице, једино Курак није тренутно доступан полицији, али је за њим расписана потерница Интерпола и затражена међународна правна помоћ како би се што пре ухапсио. Марковић је у затвору у Пожаревцу, док су Радоњић и Ромић у Београду односно Суботици.
Истрага неће стати на ова четири имена. Утврдиће се ко је још из ДБ учествовао у убиству Ћурувије. Прво ће бити испитано да ли је у злочину учествовао Стеван Баста, тадашњи заменик начелника Другог одељења Центра у Београду. На ред ће доћи и Веселин Лечић, у то време заменик шефа београдског центра и десна рука Милана Радоњића - наводи саговорник „Блица“.
У наставку истраге наставиће се и прикупљање доказа да ли је Раде Марковић наредио убиство Ћурувије по налогу Мирјане Марковић, председнице ЈУЛ-а и супруге Слободана Милошевића.
Од најновијих доказа значајан је исказ једног бившег функционера ДБ-а који је открио улоге четворице оптужених за убиство. У оптужници значајно место заузима и сведочење Оливере Антонић, које је радила као оператер у Седмом одељењу за прислушкивање.
Она је била задужена да прислушкује разговоре из стана Ћурувије и то после злочина. Истрази је помогао и Ратко Љубојевић, шеф смене Деветог одељења ДБ, чијих је 27 припадника пратило власника „Дневног телеграфа“ данима пре убиства, па све до неколико минута пре убиства. Више припадника београдског ДБ-а сведочило је да је Радоњић одмах по постављењу за начелника београдског ДБ, 4. априла 1999, наредио да се Ћурувија стриктно прати 24 сата.
Прегледом базних станица мобилне телефоније утврђено је где су била и четворица оптужених за злочин. Ромић и Курак су били у Светогорској улици, у улазу зграде где је живео и убијен Ћурувија. Радоњић је наређивао оперативцима ДБ-а из централе ЈУЛ-а на Дорћолу иако је покушао да се оправда да је у то време прослављао Васкрс код мајке.
Одустали од истраге 2006.
У Специјалном тужилаштву су се 2006. спремали да покрену истрагу против Мирјане Марковић због сумњи да је наредила убиство Ћурувије. Под истрагом је требало да буду и Раде Марковић, Радоњић, Ромић и Курак. Од тога се одустало у последњем тренутку, а председница ЈУЛ-а је, у међувремену, добила азил у Русији.
Праћење
Милан Радоњић је 4. априла 1999. наредио да се Ћурувија прати 24 сата дневно.
МИРОСЛАВ - МИКИ КУРАК (43)
Његову вештину у руковању оружјем препознао је некадашњи заменик шефа ДБ-а Франко Симатовић, коме је био телеохранитељ. У време убиства Ћурувије био је у обезбеђењу Милорада Вучелића, директора РТС, а претходно чувао Марка Милошевића. После званичних најава 2006. да ће бити окончана истрага за убиство Ћурувије, напустио је Србију и отишао у Танзанију, где организује сафари и лов. Са Ромићем је кум.
РАДОМИР МАРКОВИЋ (68)
Служи максималну казну затвора од 40 година због организовања политичких убиства у којима је признао да је то радио по наређењу Слободана Милошевића. Био на челу ДБ-а од 1998. до непосредно пре хапшења крајем јануара 2001. У затвору је у Седмом павиљону „Забеле“.
МИЛАН РАДОЊИЋ (54)
Радио у Другом одељењу београдског ДБ-а пре него што је, на препоруку Мирјане Марковић, именован седам дана пре убиства Ћурувије за шефа београдског центра. Тренутно је на слободи и поново му се суди за атентат на Вука Драшковића у Будви, а првом пресудом осуђен је на осам година затвора. Правоснажно ослобођен оптужби за учествовање у убиству четири члана СПО на Ибарској магистрали. Сада је под присмотром.
РАТКО РОМИЋ (51)
Некадашњи оперативац у Другом одељењу Центра ДБ у Београду. Брзо напредовао када је Радоњић именован за шефа. Постао начелник злогласног Шестог одељења београдског центра. Суди му се са због покушаја убиства на Вука Драшковића у Будви, након што је првостепена осуђујућа пресуда од седам година поништена. И он је у Београду под присмотром.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.