Вести
11. 01. 2014.
Да ли је бољи Басарин интервју са Тадићем или са Вучићем?
Оливера Ђурђевић
Оба интервјуа, и са Тадићем објављен у драгом ми „Статусу“ пре пар година, а и са Вучићем, без обзира на помпу су очајна! Не зато што Басара не би умео то боље него зато што мислим да га фрустрира простор и протокол! Као да је отишао у Ватикан да разговара са папом! А Басара је дубоко религиозан, а и монархиста је! Није му било лако, помешало му се све... Наравно, прво, шта човек може да пита било ког политичара у Србији, па био то и Вучић? Видим и „Нови магазин“ на насловној страни има то руковање! Бљак Басара, бљак драги Басара! Што не оде у Зајачар да направи интервју са Сашом Јеленковићем, песником па да се радујем и хвалим га? Добро, ако је хонорар поштено плаћен, опрашта му се. Ја ћу ипак остати наџак- баба и одох у „Мажестик“ да се запослим као конобар, не конобарица. Неко мора одржати ту дубоко моралну, антикорупцијску олимпијску дисциплину „пљувања у кафу“! А ни кравату није имао док је разговарао са првим подпредседником Владе! Недопустиво!
Миломир Марић, новинар
То је тешко рећи јер су још увек свежи утисци од новог интервјуа а онај претходни је ишчилио као и она епоха. Али, надам се да ће Басара имати више среће са Вучићем него са Тадићем.
Бранко Кукић, писац и уредник Градца
За свако друштво је добро када са писцем разговара неко ко има велику политичку моћ. Тада он „отвори душу“. Приметио сам да је ово први пут да Вучић с неким разговара без оне своје дрчности и самоуверености. То је први добар корак. А што се тиче разлике између двојице Басариних саговорника - шта можете да очекујете од политичара у једној руинираној држави осим приче која је најчешће на дугом штапу.
Бојана Лекић, новинарка
Мислим да је добро да се и код нас појављује светски модел интервјуа који ради неки познати књижевник/филозоф са политичарем јер су, иако мање занатски професионални, људскији, а овде је људскост у дефициту. Басара је добар избор у том смислу и мени разговори које води пријају. Разговор са Тадићем био је довољно давно да га се не сећам до детаља, али памтим утисак који је на мене оставио и који има нешто заједничко и са разговором са Вучићем - тон проповедништва. Да би изговореном поверовала, потребно ми је да ми одговоре на потпитања која нису постављена ни једном ни другом. И та неубедљивост изговореног ми је највећа мана ових разговора. Највећа врлина је - култура дијалога.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.