Вести
09. 01. 2014.
Непажљиво читање текста
Поводом прилога Радоша Глишића „Функционални распад система РТВ“ (Данас, 23. децембра 2013)
Чини ми се да господин Радош Глишић, колега са Радио Београда, није пажљиво прочитао мој текст или, пак, није баш разумео о чему је реч. Зато и изводи погрешне закључке - у смислу да се ја, по њему, залажем да би уместо израза „слушали сте Радио Београд“ требало увести „слушали сте вести или дневник Јавног медијског сервиса“(!?). То би био још већи апсурд и то уопште није моја идеја.
„Пословни статус фирме“, као јавни медијски сервис, који помиње Глишић, јесте сасвим у реду, али о њему није реч, већ су тема текста управо несређени називи унутар тог сервиса који се зове Радио телевизија Србије (РТС), а његови организациони делови су Радио Београд и Телевизија Београд (?), уместо на пример да се зову Радио Србија и Телевизија Србије. Успостављањем нових и адекватнијих назива са националним а не (бео)градским именом отклонили би се већ устаљени и редовни „лапсуси“ новинара, водитеља и других који под РТС-ом подразумевају искључиво националну телевизију, док је национални радио издвојен као „Радио Београд“. Са реноминацијом сегмената јавног сервиса и сам радио више не би био, како каже Глишић, „лево сметало“.
Питању промене назива двају главних сегмената, односно организационих целина РТС-а, телевизије и радија, не може се приступати са емоцијама или са носталгијом за „старим добрим временима“, већ треба деловати рационално и прагматично. Национална телевизија (и радио) покривају цео национални, односно државни простор, и сасвим је логично да имају и такво име, дакле, „Телевизија Србије“ и „Радио Србија“, а не како је то сада, још увек, име Београда, као да се ради о градским медијима. Име је важно и оно је наша легитимација према вани, наш бренд по коме смо препознатљиви као такви у Европи и свету, као национални медиј. Зато то име мора бити јасно и прецизно.
Међутим, не бисмо хтели да се ова полемика око РТС-а сведе само на његов назив. То свакако јесте значајно, али не и најбитније. Унутрашње реформе ове куће су далеко важније и преко потребније. РТС-у је нужна темељна реконструкција у свим његовим сегментима - организационом, кадровском, програмском - како би на најбољи могући начин могао да испуњава своју задату мисију. А то је промовисање и развој демократије, афирмисање слободног друштва, неговање и јачање културних и свих других вредности овог друштва, па и сама едукативна мисија.
Основни задатак новог менаџмента РТС-а требао би да буде управо коренита реформа Јавног медијског сервиса, која подразумева ослобађање од некомпетентних, необразованих и компромитованих кадрова и уступање простора стручним, амбициозним, посебно млађим снагама, људима спремним да се одупру различитим облицима притисака, али и одлучним да изграде модеран и савремени јавни сервис.
Надам се да је та идеја блиска и мом „критичару“ г. Глишићу и због тога не разумем зашто и са којим намерама у закључку свог текста пореди ову ситуацију са Југословенским драмским позориштем и настојањима неких да га преименују у Српско драмско позориште. То је скретање пажње са теме и ту се ради о нечем сасвим другом, што апсолутно нема везе са садржајем мога текста и заиста не треба ту позоришну установу уводити у причу о реформи Јавног медијског сервиса.
Аутор је новинар Програма за дијаспору РТС-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.