Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Морамо цензуристи псовке на телевизији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

09. 01. 2014.

Аутор: Оливера Стојмировић Извор: Наше новине

Морамо цензуристи псовке на телевизији

Дечји композитор, ТВ водитељ и певач Миња Субота списку послова којима се бавио ових дана додао је и глумачки. Он је у филму Мине Ђукић „Непослушни“, чија ће премијера бити на чувеном Санденс фестивалу, играо једну од важних улога. О филму, деци и телевизији данас он говори за Наше новине.

 

» После пола века каријере ТВ водитеља и композитора прешли сте у глумце.

- Редитељ и сценариста филма Мина Ђукић прошлог пролећа ми је понудила улогу коју је написала баш за мене. Нисам до сада снимао филмове иако сам урадио стотине и стотине ТВ емисија, али када су млади у питању, а каријеру сам провео уз најмлађе, увек им верујем и желим да им помогнем. Ово су млади професионалци на почетку пута, ентузијасти и прихватио сам улогу. За мене је то био изазов. „Непослушни“ је такозвани „роуд муви“ о одрастању двоје младих људи који се дешава у Војводини. Имам улогу наратора који на неки начин и усмерава радњу, и то је врло интересантна и захтевна улога.

» Где је данас брига о деци?

- Највећи део каријере сам посветио раду са најмлађима и трудио сам се да деци створимо нешто добро јер њима припада најбоље. Желели смо да им улепшамо детињство и да их кроз забаву много тога научимо. Данас имамо задатак да вратимо деци оно што су некад имала. Јако је занемарена свест друштва да треба улагати у стваралаштво за децу. Потребно је да важна министарства и Влада Србије дубоко размисле о свему томе. Потом, телевизија је јак медиј који утиче на децу, а они практично одатле не добијају ништа што би могло да их покрене. Мислим да је ово последњи тренутак да се на томе поради. Апеловао бих на родитеље да инсистирају да се боре да би њихова деца имала лепше детињство јер само тако, заједничким снагама, можемо доћи до тога да се деци пружи више. Ми никада нисмо имали толико канала, али су деца имала бољи програм. Националне мреже су јако одговорне, а закон би требало да их обавеже на продукцију, месечну, недељну. Ако треба да се донесе политичка одлука, нека се донесе.

» Зашто, по вашој оцени, данас нема песама као што су „Деца су украс света“ или „Ишли смо у Африку“?

- Основа свих тих песма су сјајни стихови, а песме је стварала генерација песника који су данас у читанкама. Те стихове писали су инспирисани Душком Радовићем и на традицији Јована Јовановића Змаја. Није то ни лако ни једноставно. Ту су потребни дух и креативност и познавање дечјег живота и душе. Основа те музике је антологијска поезија. То су поруке које се и иначе ретко налазе у поезији. Могла би се направити паралела са забавном музиком - млади знају све оне песме одраније и од Здравка Чолића и од „Зане“ и свих других, а песме које се данас лансирају трају само неколико месеци. Дана немамо такве ауторе и ствараоце, ни у поп ни рок музици, па ни у дечјој.

» Шта је то најгоре што се деци сервира?

- Колико год разни ствараоци покушавали то да подигну на виши ниво, толико једна „Фарма“ све може да сруши. Мени је јако жао свих тих људи тамо. Они мени личе на извор подсмеха, одатле потичу многе вулгарности, и то је нешто што би морало мало да се регулише и да Министарство културе и информисања заузме мало оштрији став. Треба да се уведе нека врста цензуре која ће онемогућити да се вулгарности пласирају у време када то гледају деца.

» Имате каријеру без скандала. Како се то постиже?

- Све код људи потиче од куће и кућног васпитања. И док сам компоновао забавну музику и као водитељ на телевизији и у раду са децом нисам имао потребу да дајем нереферентне изјаве и да учествујем у било чему што мом стандарду не одговара. Нема те силе и било ког хонорара који би ме натерао да радим нешто што не ваља или ми се не допада. А на колеге из свих бранши гледам са поштовањем.

» Ваш заштитни знак увек су биле наочаре дебелог оквира?

- Могао бих да их опет подебљам. Оно је био систем оквира „пино ди капри“ или „рип кирби“, а видео сам да се ти маркантни оквири враћају у моду.

Били смо „Abba“ пре „Abbe“!

Пре рада са децом, били сте део наше поп сцене...

- У првој постави „Оне и они“ су били Лидија Кодрич, Далиборка Стојшић, Жарко Данчуо и ја, прошлог децембра смо се сви окупили на мом јубилеју, и то је био један интересантан наступ за све. Били смо „ABBA“ пре „ABBA“, имали смо и добре песме, облачили су нас најзначајнији стилисти... Данас групе тешко то могу да изведу.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси