Вести
08. 01. 2014.
Листе стварног живота
Неколики дани испраћаја одртавеле ругобе, а уочи загрљаја са невиношћу и красотом новедолазеће - наравски, године - медији су били препуни листа разних одабира.
Овога и онога. Догађаја и личности. Најчешће кроз одговоре на питање - по чему ће бити упамћена благопочивша 2013? Тако су у новинама које држите у рукама - у празничном тробоју, да будем потпуно прецизан - четири „ТВ звезде од интегритета“ заинтересованом читатељству откриле резултате свог судовања по задатом питању. И као што је анкета насловљена: Брисел и папа, Вучић и Мишковић - беху доминантни одговори. Збивања и јунаци нашег доба. Добро, може и тако...
Али! У станицама телевизијским где одабране новинарке зарађују „за леба“ наречених дана емитовано је много сличних анкета. Мишљења и судове је тада и у њима износио онај такозвани обичан свет. Ухваћен у журби, на аутобуским станицама, у маркетима, на пијацама, на улицама наших великих и малих градова... питања слична или истоветна онима постављених „интегритетним“ фацама. Авај, одговори беху толико другачији, као да су управо пристигли са неке друге планете.
Планете Србије, уствари. Ни речи о папи Фрањи, ни гласа о Мишковићу, ни зуца о Бриселском споразуму... Само кукњава о скупоћи, малим и нередовним платама, о бедним пензијама, лаком губљењу посла и безнадежним покушајима у добијању радног места, о корупцији на сваком кораку, лоповима који су покрали све у некада успешним предузећима, о бандитизму на улицама...
О стварном животу нашем - да у четири речи саберем већину реченог.
Телевизија. Неким чудним заплетом и расплетом животних ми околности, али после 52 године провео сам новогодишњу ноћ код куће, бацајући поглед на телевизор.
И? Сасвим уобичајено. Они који свакодневно раде коректно свој (телевизијски) посао, можда за зерицу амбициозније, учинили су то и у - што би казали инвалиди мисли и речи - најлуђој ноћи. Они који тај занат не познају, или га лоше обављају, нису мењали своје навике. Стога не разумем вишедеценијску мантру по којој овде новогодишњи програм, ама баш никада, не ваља. Идиии! Као да га само за ту свечану прилику осмишљавају и реализују ванземаљци. Стога ваљда професионални описивачи те телевизијске ноћи, а држећи се давно закуцаног општег места о ужасу исте, шта ће јадни већ да претабавају, као критике, објављене лане, преклане, наклане... избацујући нека имена и убацујући нове кривце.
Редови који следе, никако, али баш никако нису некакво високопарно мрсимудисање, већ мини, крајње субјективни одабир, онако по сећању, седмицу доцније, из новогодишње понуде у прва два-три сата, а све шарајући по екрану. Рецимо, онај обешењак Зоран Кесић, уз помоћ мангупа и Њуз нета, наново је потврдио да му у жанру - од подјебавања до истине и назад - нема равног.
И те је вечери на Б92 демонстрирао сувереност, због које би му конкуренција - са имало професионалног морала, или макар трунке такмичарског, а спортског духа у себи - требало да, у знак признања и предаје, обори сопственог краља, шаховски казано. Бар док не скину и Кесића. Са програма, мислим...
Баш као што, опет рецимо, ни један утеривач дугова, ма како суров био, неће утерати ни зрнце шарма међу ону четворку у студију емисије „Булевар“ на истој телевизији. Или, као што је - без рецимо !- немогућа мисија да тренутна постава на РТС, сачини или договори ваљани забавни спектакл, макар им се покушај сто пута звао „Шоу свих времена“.
Али је зато „бест оф“ из феноменалног серијала „Твоје лице звучи познато“, која је продуцентска кућа Имоушн у минулих дванаест седмица емитовала у копродукцији са Првом телевизијом, убедљива потврда како и у Србији, када се на једном месту скупи огроман таленат, занатска умешност и безрезервни ентузијазам, изнедри врхунски резултат. Онај којем би и Европа могла да се поклони до земље.
Толико. Божански је изум тај даљински управљач.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.