Вести
04. 01. 2014.
На трагу убицама Пантића
Трагови о убицама новинара „Вечерњих новости“ Милана Пантића све су јаснији, док сумње о налогодавцима овог злочина и даље воде у два правца – ка појединцима у Цементари „Нови Поповац“ и „Јагодинској пивари“. Тужилаштво и полиција, после бројних захтева и чекања, добили су из Сарајева дозволу да у затвору у Фочи испитају Станка Којића званог Геза (46), за кога се сумња да је један од двојице директних извршилаца Пантићевог убиства.
Полиција је лоцирала и другог извршиоца, који је на слободи, али живи у иностранству. Знају и његов идентитет, али још не желе да га открију како не би реметили ток истраге.
Станко, који је презиме Савановић променио у Којић, већ је осуђен на 43 године затвора због злочина у Сребреници, што је највећа казна икад изречена у БиХ. Он је био у групи Франца Коса, у десетом диверзантском одреду војске РС, која је одговорна за стрељање 800 Бошњака. У Србији је хапшен због трговине људима, противприродног блуда, поседовања оружја...
Другог потенцијалног извршиоца, који живи у ЕУ, истрага је довела у везу са некадашњим директором „Јагодинске пиваре“ Јованом Стојановићем Јоцом. Ова двојица, постоје сведочења, често су виђана заједно у Новом Саду, и то од 1998. године па до Пантићевог убиства.
Та повезаност могућег егзекутора са бившим директором пиваре и даље истрагу држи на два колосека. Један је онај који води ка Цементари „Нови Поповац“, а други ка „Јагодинској пивари“. О аферама и малверзацијама у обе фирме Милан Пантић писао је у више наврата. Комисија за истрагу убистава новинара, на чијем челу је Веран Матић, детаљно истражује случај цементаре, због индиција да је због тог случаја стигао налог да Пантић буде мучки убијен 11. јуна 2001. Али, многи трагови воде и ка Пивари.
Пантић је током 2000. године објавио серију текстова о злоупотребама у „Јагодинској пивари“, али и претњама сведоцима, судским службеницима И новинарима који су учествовали у откривању мућки. Главни „јунаци“ Пантићевих текстова били су бивши директор „Пиваре“ Јован Стојановић и цела гарнитуре руководилаца у овом предузећу.
Они су се нашли на оптуженичкој клупи због злоупотреба, попут испоруке робе која није фактурисана, спорне изградње пунионице, наводне продаје поквареног пива. Пивара је тим злоупотребама била оштећена за десетине милиона тадашњих динара.
Новинар „Вечерњих новости“ указао је и на то да су челници Пиваре уживали заштиту неких политичара и високих државних функционера. Именом је поменуо некадашњег републичког тужиоца Драгишу Крсмановића, јер је, како је писао Пантић, директор Пиваре Стојановић ухапшен тек када је Крсмановић поднео оставку.
У једном од текстова описују се и претње које је добио Љубиша Гвозденовић, бивши технички директор Пиваре, који се такође нашао на оптужници због злоупотребе службеног положаја, а који је о свему дао изјаву у истрази. Њему су двојица непознатих људи, који су се представили као службеници Државне безбедности, тражили да повуче своју изјаву.
Коначно, Пантић је индиректно потврдио да је и сам добијао претње. У једном од текстова из друге половине 2000. године пише: „Свима који су било како допринели разоткривању очитих злоупотреба, прети се. На удару су радници правосуђа, али и новинари.“
Ограничена свест
Током суђења за ратни злочин у Сарајеву, адвокати Станка Савановића Којића покушали су да докажу његову неурачунљивост. Донели су и лекарски налаз да је овај свирепи убица психички заостао - да има дебилизам и коефицијент интелигенције свега 52. То га није ослободило казне.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.