Вести
03. 01. 2014.
Омогућити излазак државе из медија
Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић изјавио је данас да би Закон о јавном информисању требало да омогући излазак државе из власничког односа у свим медијима.
Мирковић је у Јутарњем програму ТВ Пинк, говорећи о сету закона о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и закону о јавним медијским сервисима, подсетио да закон о јавном информисању није донет у протеклих 11 година.
"Требало је да се потврди оно што већ постоји у неким законским решењима, а на жалост, се не примењује, а то је пре свега неопходност изласка државе из власничког односа у свим медијима, с тим што се, наравно, не може очекивати да се то деси преко ноћи", рекао је Мирковић.
Он је изразио наду "да ће се у догледно време пронаћи модел финансирања јавних сервиса који би био одржив и који би могао да функционише у дужем временском периоду, тако да ово сматрамо само као прелазно решење".
Говорећи о пројектном финансирању, Мирковић је објаснио да би постојећа средства која се издвајају за мањи број медија, била преусмерена за много већи број медија.
Он је подсетио да је још пре две и по године, коју је усвојила влада донета медијска стратегија о доношењу медијских закона који су предуслов за боље функционисање медија и предуслов за стварање законодавног оквира, који би свима омогућио на медијском тржишту фер и једнаке услове.
Мирковић је навео пример "Радија Србобрана", који је у мултиетничкој средини пример како је могуће обавити приватизацију, где тај медиј функционише на тржишту.
Он је навео да у Србији има око 1.000 регистрованих медија и да се спомиње бројка од око 1.300 медија, док, када је реч о електронским медијима има око 450 радио и телевизијских станица.
"Од тог броја мање је од 10 одсто медија који нису приватни", рекао је Мирковић и додао да је битно је изједначити тих 90 одсто са 10 одсто и створити им једнаке услове.
"Многи који су успели да преживе у врло тешком периоду можда у наредном периоду ће морати да нађу начин да то учине", рекао је Мирковић.
На питање новинара да ли су потребне нове телевизијске станице, Мирковић је одговорио да ће Савет РРА о томе одлучити.
Мирковић је рекао да је 2015. година рок, када би сви у Србији били у могућности да примају дигитални сигнал, што је квалитет више који ће донети могућност праћења већег броја програма.
Коментари (1)
Остави коментар05.01.
2014.
06.01.2014. - УМЕСТО ГОДИШЊИЦЕ
РАДИО ЈЕ – РАДИО „КЊАЖЕВАЦ“
ОдговориУ Завичајном лексикону „Књажевац у 1000 појмова“, аутора Бранислава Стојадиновића и издавача Јавног информативног предузећа „Књажевац“, на страни 196 пише:
Радио Књажевац:
„ почео да емитује програм 6.јануара 1992.; основан при Јавно-информативном предузећу Књажевац; у почетку радио у времену од 16-19 часова (на УКТ од 94,5 мегахерца), а доцније је програм продужаван (има дозволу емитовања од 24 часа непрекидно) уз реемитовање неких важних емисија са првог програма Радио Београда; у почетку програм је могао да се прати на 60-70 одсто територије општине, а од краја 1996. (са изградњом репетитора у Кални) и на 90 одсто; програм се емитује на таласима 94,5 и 95,5 (само реон Калне) мегахерца; има предајник снаге од 300W.”
Као прва локална радио станица у вароши, Радио Књажевац је, на понос свих грађана и на иницијативу тадашње локалне самоуправе, био потез вредан пажње, добра намера и дугорочна иницијатива. Корак по корак, Књажевац је 1996. године, у оквиру ЈИП-а, добио и слику – са радом је кренула и ТВ Књажевац.
Радио је био прави „бум“ у општини, по први пут мештани су имали прилику да из „прве руке“ и од „својих људи“ сазнају шта се догађа, пратећи првенствено ударне вести на 94,5 мегахерца. Музички део, са пажљиво бираним садржајем, а касније и увођење забавних емисија, програм је учинио комплетним. Емитовање одлично оцењеног заједничког програма из Књажевачког студија, у оквиру емисије „Добро ти вече, Србијо“ (Заједнице радио станица Србије), освајање награда на ФЛОПС-у (фестивалу економских пропагандиста Србије) и пуно малих и великих награда, давало је још већи подстрек“малим људима из кутије“ да остварују још боље резлтате у свакодневном раду. Са старијим, искуснијим колегама из тадашњих „Књажевачких новина“, генерације почетника и омладине, учило је и радило у том магичном свету. Многи од њих су, због своје „прве љубави“, касније уписивали и завршавали новинарство. Али, авај...
Фамозни Закон о приватизацији условио је и „морање“ продаје ЈИП-а (РТВ Књажевац). Тадашња општинска гарнитура је, стиче се утисак, имала „јаку“ жељу да се отараси још једног „баласта“ са „своје грбаче“...а није морало тако. Многе РТВ станице су нашле модус да одгоде приватизацију или да барем пронађу стратешког партнера, чија је делатност радио-телевизијска, а прошлост „чиста“, па да медиј опстане.
Тако је децембра 2007. године Књажевачка РТВ приватизована. Почетком 2009. изгубила је дозволу за емитовање ТВ програма. Ускоро је раскинут и Уговор о приватизацији, а затим је изгубљена и дозвола за емитовање радио програма.
Данас се неколицина локалних „Дон Кихота“ бори да грађане како-тако информише. Имена попут Горана Весића, „гробара“ РТВ Књажевац и неких људи, без „слуха“, из тадашње општинске власти, треба дописати – у новом допуњеном издању Завичајног лексикона „Књажевац у 1000 појмова – КРУПНИМ ЦРНИМ СЛОВИМА!