Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Власт Србије хапси Србију?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 01. 2014.

Аутор: Наташа Б. Одаловић Извор: Данас

Власт Србије хапси Србију?

Децембар се завршио епохалним открићима хладне воде и топлог зеца: Вучић: „Држава је убила Ћурувију.“ Дачић: „Држава или већ неко сличан њој, прави се фоторобот, убила је Ђинђића.“ Тома: „Никада не бих потписао међудржавни споразум Београд - Приштина, чак ни када би га Скупштина Србије верификовала.“

 

Сви ти људи били су део Државе, у неко своје време. И сада су. То нас је навело да се запитамо, заиста, шта је онда Држава?

Зар су сви од Платона па надаље само булазНили, а наша власт открила истину? Откуд Државним оцима толика потреба да одједном персонификују Државу као Државу-убицу, само у различитим периодима, и без прецизирања, како то „Држава“, а ђе су имена, а ђе је био тад свако од њих који сад набеђује „Државу“ у тој Држави?

Хоће ли тако персонификована Држава, која није појединац, већ Неко више биће за које нико никада није одговоран, морати да добије одговарајуће име? Може ли се тако махнита Држава која убија и даље звати Србија, или ће јој мењати име, да се лакше разуме, у, рецимо, Џек Трбосек?

Чудан крај године у Србији, још чуднији од њеног почетка. Чудни људи у врху власти играју групну партију трансформисаног шаха, где се не поштују правила те игре, него се фигурама шибицари, с примесама руског рулета у понеким промашајима. Кад мисле о следећем потезу, никад не мисле о народу, мисле како да се извуку што више успешни и богати, или што мање криви. За тај учинак, неко лепо примети, рођену матер би продали. Главни претпразнични, празнични и постпразнични забављач нације била је, дакле, ударна песница власти, где сваки прст сам пази да се не опече, али сложно се стежу у песницу када истом треба ударити народ по носу (или џепу).

Ове године, видели сте, нисмо имали ни новогодишње славље. Захваљујући томе што се власт посвађала са Временом. Као Луди Шеширџија у „Алиси“ што се посвађао с временом па је непрекидно било време за чај (17х), тако је овде континуирано време за о-чај. Власт, наиме, вуче време час напред час назад, час у прошлост, час у будућност, и реално време се, наравно, опире томе, поштујући законе физике, уз све ризике провлачења и погрешних теорија које су вазда присутне у тумачењу времена.

Увидевши да се до 1. јануара власт у Србији неће договорити коју годину напуштамо, а која долази, реално Време нас је напустило и отишло из Србије. Простор државни нам је, такође, непознат. Државу више не одређујемо границама, јер их не знамо, дакле, постојимо, док постоји Планета на којој смо, ваљда, и даље просторна меридијанска тачка. По овоме смо ендемска земља.

Имало је и биће много хохштаплера у свим државама света који су израбљивали и изгладњивали свој народ, а пљачкали и отимали за себе, али да су притом успели и да народу укину реалне димензије времена и простора, тога нити је било нити ће бити. На неки начин то значи да се глобална, очекивана апокалипса догодила само код нас. Али ми то не знамо. Нема ко да нас информише о томе.

Година великог блама (2013), проистекла из мноштва претходећих јој година великих срања, клања и наклапања, наставила се без да смо имали тренутак новогодишњег ушушкавања у снове. Све су опљачкали у држави Србији, а грађанима на рубу егзистенције прете да ће искључивати струју као телефон чим не плате, цене основних намирница су абнормалне, а приходи по домаћинству противуставни, јер је, сматрам - уништавање властитог народа глађу, болестима за које нема пара да се лечи, зимом у којој нема пара да се огреје, мраком у коме неће моћи да укључи ни сијалицу од 40 W, јер му је Хер Фликова министарка, фрау Хелга, отфикарила струју због неплаћања исте - противно Уставу, какав год да је.

Но, ја сам само мало пискарало које не разуме ни тактику, а камоли стратегију великих сила и стотинак херфликоликих апаратчика који нам кроје судбину, отуд ваљда код мене толика непродуктивна скепса. Паметнији боље знају па верују.

Ипак, подсећам на речи француског филозофа Дидроа:“Будале имају ту ману да ни у шта не верују, а паметни пак да су одвећ лаковерни.“ Како год, видећемо на крају баладе. Наздравље!

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси