Вести
03. 01. 2014.
Ћурувијине убице запалиле трудницу
Љуба Милановић, бивши шеф специјалне полицијске јединице Поскок, која је после 5. октобра истраживала убиство новинара Славка Ћурувије, први пут јавно говори о детаљима овог злочина. Милановић каже да се одлучио да проговори пошто је први потпредседник Владе Александар Вучић објавио да је „држава убила Ћурувију“ и да је истрага ушла у траг злочинцима.
Шта сте као шеф Поскока 2001. открили о убиству?
- Плашим се сада да не уђемо у једну замку, да ја сад не дам изјаву која ће утицати на поступак. Да не буде да Љуба опструише истрагу која траје 15 година... У сваком случају, информација о томе шта смо колеге из Поскока и ја урадили постоји, она је написана и уредно заведена. То знају Божа Прелевић, бивши коминистар полиције, то знају и начелник УКП Родољуб Миловић, и шеф СБПОК Славиша Совтић, и Миле Новаковић, и Радован Кнежевић, и Славков брат Јово Ћурувија...
Шта можете да нам кажете а да не угрозите истрагу?
- Приликом решавања једног другог тешког кривичног дела дошли смо до информација које су указивале на двојицу људи који су пружали логистику приликом Ћурувијиног убиства. Они су били на месту злочина.
Дакле, та двојица су 11. априла 1999. била на месту Ћурувијиног убиства? Јесу ли они убице?
- То тада нисмо знали. Они су били на месту убиства, да ли као извршиоци, да ли као логистика, то је требало да утврдимо. Поводом тих сазнања, обављен је разговор с тадашњим командантом ЈСО Милорадом Улемеком Легијом, а шест дана након разговора добио сам премештај у Управу за странце...
Шта сте причали с Легијом?
- Сусрет с Улемеком у згради МУП у Кнеза Милоша обезбедио је тадашњи командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури. Легија је требало да ми омогући разговор с те две особе... Мислио сам да неће хтети да сарађује, с обзиром на то да је Поскок већ тада урадио истрагу о злочину на Ибарској магистрали. Медутим, на моје изненађење, Улемек је рекао да није никакав проблем и да ће сутра ујутро у девет лично довести ту двојицу у исту ту канцеларију у којој смо причали.
И шта се онда десило? Јесте ли их саслушали?
- Пазите, тај наш разговор се десио у недељу. После њега отишао сам с породицом на ручак. Тада ми је зазвонио телефон, звао је Миле Новаковић и тражио да се хитно вратим у МУП, на састанак... Тамо ме је сачекао Новаковић, али и Драган Карлеуша, који ми саопштава да је састанак сазван по наређењу генерала Сретена Лукића, јер сам узнемирио јединицу. У секунди ми је све било јасно! Устао сам и уз најгрђе псовке, упућене на рачун Лукића и министра Михајловића, отишао...
И онда?
- После шест дана добио сам решење о премештају. Тада сам рекао да ћу ухапсити Лукића и да му је боље да одмах позове Карлу дел Понте, да се њој преда!
Дакле, од састанка с двојицом Легијиних људи није било ништа?
- Ништа.
Шта се даље дешавало у истрази убиства Ћурувије?
- Долази до замене теза. Уместо да се траже убице, односно да се саслушају лица означена као помагачи или извршиоци, креће лов на човека који нам је рекао ко је био присутан када је Славко убијен. И то ми је био јасан, поуздан знак да су сазнања о овој ликвидацији тачна.
Какав лов?
- Тог човека који нам је открио детаље злочина покушали су два пута да убију. Прво је избоден у притвору, а потом је подметнут пожар у згради у којој је живео.
Да ли је неко страдао у пожару?
- Према мојим информацијама, грешком је изгорела једна трудница.
Како грешком?
- Тај човек је живео на првом спрату зграде, на вратима није била плочица с његовим презименом. У стану изнад на вратима је писало презиме идентично његовом. Нападачи су, изгледа, запалили погрешан стан.
Шта се даље дешавало с тим сведоком?
- Побегао је из земље. Игром случаја, пре неколико година срели смо се на једном шеталишту у иностранству. Рекао сам му да сам ја главни кривац за његово страдање. Одговорио је да то није истина јер је знао позадину целе приче и о свом и о мом страдању. Замислите шта би било да је друкчије резоновао?! И то све захваљујући људима, мојим колегама из МУП...
Бивши министар полиције Душан Михајловић тврдио је да су Славка убили припадници ЈСО извесни Прика и Прего, помињани су „земунци“... Да ли вас је у међувремену неко од надлежних звао да поновите своја сазнања?
- Док сам радио у нашој амбасади у Хрватској 2006, дошла су двојица из СБПОК да узму изјаву. Поновио сам причу, чак сам узео диктафон у руке и дао инструкције тужиоцу о методологији рада на решавању овог случаја. Предложио сам му да обави разговор с диспечером београдског ДБ који је на дан убиства Ћурувије био дежуран и видео ко је с паркинга ДБ истерао бели „голф“ који касније виђен на месту злочина у тренутку убиства... Све сам то урадио у договору с поменутим колегама, који су ми се и тада жалили на опструкцију у истрази.
Од тог разговора такође није било ништа?
- Ништа.
Шта је било с диспечером ДБ?
- Колико сам чуо, умро је од срчаних проблема, вероватно изазваних страшним притиском који је на њега вршен.
Да ли сте опет давали изјаву?
- Пре две године позван сам у Специјално тужилаштво, али нисам више хтео да сарађујем. Саркастично сам рекао да се ничег не сећам, да сам у Поскоку био административац и да сам склоњен са случаја јер сам лоше радио, а да су аванзовали они који су радили добро, па нека с њима разговорају. Мислим да им је одговарала таква моја изјава или нису схватили иронију сваке моје речи.
Тужилац Миљко Радисављевић је 2012. рекао да ваше информације о убиству Ћурувије нису тачне?
- Јесте, а ја сам му одговорио да то онда значи да он зна шта је тачно. Па што није решио случај?!
Каква је судбина те двојице који су, према вашим сазнањима, били на месту Славковог убиства?
- Колико знам, један је жив, а други је страдао у сумњивој саобраћајној несрећи близу Зрењанина.
Да ли су та двојица били припадници полиције?
- Није тешко извести закључак ако се узме у обзир колико су убистава у овој земљи извршили припадници МУП.
Ако ме се сете, сете
- Не тражим ништа за себе, ништа ми не треба. Задовољиће ме чињеница да се то убиство реши. Имаћу професионалну сатисфакцију, а то је оно од чега прави полицајци живе и за шта живе. Па ако ме се сете, сете... А ако се овај интервју објави, очекујем велике проблеме као и сваки пут када сам изашао у јавност и рекао то што сам рекао.
Мислим да Вучић не зна за мој случај
Зашто вас нису звали у комисију која истражује Ћурувијино убиство?
- То није питање за мене.
Можда су необавештени о томе шта сте ви истражили?
- Не верујем баш да су необавештени. У сваком случају, одавно је требало то да реше.
Члан сте СНС, па да ли Александар Вучић зна да сте 2001. склоњени с места шефа Поскока због случаја „Ћурувија“?
- Искрено, верујем да не зна, и то ме плаши.
Зашто?
- Јер ако му прећуткују једну такву информацију, бенигну, онда могу да мислим шта битно крију од њега.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.