Вести
27. 12. 2013.
Статут Војводине под Уставног суда Србије
Половином наредне године, када одлука Уставног суда буде објављена у „Службеном гласнику Србије“, престаје да постоји Савет националних заједница.
Уставни суд Србије проценио је формирање тог тела неуставним. Чланом 40 Статута Војводине „установљен“ је Савет националних заједница, који представља „посебно тело“ Скупштине АП Војводине с 30 чланова.
Половина чланова Савета бира се „из реда посланика који се изјашњавају као припадници националне заједнице која чини бројчану већину у укупном становништву АП Војводине“, а половина „из реда посланика који се изјашњавају као припадници националних заједница које чине бројчану мањину у укупном становништву АП Војводине“.
Уставни суд је оценио да установљавање Савета националних заједница, као посебног тела Скупштине АП Војводине излази изван оквира права аутономне покрајине на самостално уређивање организације једног од својих органа, као и да је установљавање таквог тела несагласно с одредбама члана 47, став 2, члана 76, члана 79, став 2, члана 176, став 1 и члана 180, став 4 Устава. Стога је Суд утврдио да оспорене одредбе члана 40 Статута нису у сагласности с Уставом.
Одредбама тог члана предвиђено је да се при решавању питања из надлежности Скупштине која су посредно или непосредно у вези с остваривањем права националних заједница које чине бројчану мањину у укупном становништву АП Војводине, а нарочито у области културе, образовања, јавног информисања и службене употребе језика и писама, обавезно прибавља мишљење Савета националних заједница.
Савет одлуке доноси већином од укупног броја чланова, а уколико у саставу Скупштине АП Војводине нема припадника неке националне заједнице, при доношењу одлуке обавезно прибавља мишљење националног савета националне мањине, уколико он има седиште на територији АП Војводине.
Разматрајући сагласност оспорених одредаба с Уставом, Уставни суд је пошао од тога да право на самостално уређење организације и рада Скупштине свакако подразумева право аутономне покрајине да самостално одреди радна тела Скупштине чији рад је у функцији остваривања надлежности саме Скупштине. То питање, иначе, спада у корпус питања која се уређују Пословником о раду Скупштине.
Међутим, Уставни суд оцењује да из формулације одредаба ст. 1 и 2 члана 40 Статута произлази да Савет националних заједница није радно тело Скупштине АП Војводине, већ је „посебно тело“, које није образовано Пословником о раду Скупштине, којим се иначе образују сва радна тела, већ је „установљено“ Статутом, као највишим правним актом у АП Војводини.
Следеће на шта Уставни суд указује је то да посланици у Скупштини АП Војводине, изабрани на непосредним изборима тајним гласањем, сагласно члану 176, став 1 Устава, представљају грађане који су их бирали, а не националне или било које друге колективитете. У том смислу, у складу с основним принципима грађанске демократије, посланици се о сваком питању из надлежности Скупштине изјашњавају као слободно изабрани представници грађана, а не као припадници одређеног колективитета.
С друге стране, заштита интереса националних мањина које живе на територији АП Војводине обезбеђује се на Уставом утврђени начин, а то је сразмерна заступљеност у Скупштини АП Војводине, те „установљавање“ посебног тела чији је састав одређен на паритетној основи, а које прописаном квалификованом већином доноси „одлуке“ о томе какво ће мишљење дати о сваком питању из надлежности Скупштине које је, било непосредно било посредно, у вези с остваривањем права националних мањина, суштински значи установљавање додатних права припадника националних мањина за која не постоји основ нити у Уставу, нити у било којем закону.
По оцени Уставног суда, следеће спорно питање односи се управо на састав Савета националних заједница. Наиме, чланови Савета могу бити само посланици који су се изјаснили о својој националној припадности, а по члану 47, став 2 Устава, нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности, што значи да се на тај начин нарушава једно од основних правила да су представници грађана у Скупштини једнаки и равноправни у правима и дужностима, пошто ће они посланици који искористе Уставом гарантовану слободу и не изјасне се о својој националној припадности бити лишени права да буду чланови Савета.
Коначно, Уставни суд се изјаснио раније, што је „Дневник“ већ и писао, о неуставности одређења припадника српског народа као „припадника националне заједнице која чини бројчану већину у укупном становништву АП Војводине“.
Покрајина се не меша у медије
По тумачењу Уставног суда Србије, из системским законима утврђеног концепта остваривања зајемчених права грађана у области медија произлази да нема основа, нити је уставноправно прихватљиво, да аутономна покрајина утврђује јавни интерес својих грађана у области јавног информисања и радио-дифузије јер би тиме заправо дошло до такозваног мешања јавних власти у остваривање слободе медија, што је у директној супротности са ставовима и праксом Европског суда за људска права и других међународних институција које се баве заштитом људских права и слобода. Стога је неуставну оцену добио део одредаба члана 29 Статута.
Услови и начин обављања делатности јавног радио-дифузног сервиса, како републичког, тако и покрајинског, у целини су уређени Законом о радио-дифузији те ни у том закону, као уосталом ни у Закону о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине, није предвиђена надлежност АП Војводине да у односу на та питања било шта „ближе уређује“. Држава и територијална аутономија ни непосредно ни посредно, преко правних лица која су основала или у којима имају већински удео или која се финансирају из њиховог буџета, не могу бити оснивачи јавних гласила, као ни електронских медија, а у области радио-дифузије законом је основана Републичка радио-дифузна агенција, као самостални правни субјекат.
Јавни интерес грађана у информисању путем електронских медија остварује се путем законом установљеног републичког и покрајинског јавног радио-дифузног сервиса, чији су носиоци Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине.
Те установе имају посебне обавезе у остваривању општег интереса у области радио-дифузног сервиса које су законом утврђене.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.