Вести
27. 12. 2013.
„Политика” није прекршила новинараски кодекс
Текстовима „Добри пријатељи иду на суд” и „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко”, објављеним 13. и 24. новембра у штампаном и онлајн издању, дневни лист „Политика” није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. Тако је на седници одржаној 12. децембра, са шест гласова „за” и једним „против”, одлучила Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Тамара Скроза, Филип Шварм, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и Владо Мареш.
Хелсиншки одбор за људска права, уз сагласност Соње Бисерко, поднео је жалбу због коментара објављеног 13. новембра у којем је, како је наведено, објављено име Соње Бисерко као потенцијалног сведока Хрватске у спору са Србијом пред Међународним судом правде. По оцени подносиоца жалбе, то је противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност, а спорни коментар је заправо и покренуо медијску кампању против Соње Бисерко.
Већина чланова комисије сматрала је да објављивање имена потенцијалног сведока не представља кршење кодекса, као и да постоји интерес јавности да се знају детаљи спора који Хрватска води против Србије пред Међународним судом правде. Ни у једном од два спорна текста комисија није пронашла елементе дискриминације засноване на политичком и другом мишљењу, на шта је указао подносилац жалбе, нити је могла да закључи да лист води кампању против Соње Бисерко.
Коментари (1)
Остави коментар03.01.
2014.
U IME ZAHVALNOSTI
Pre gotovo pola veka, u vreme najvećih političko-propagandnih sukoba između NATO-a i Varšavskog pakta u Americi su rađene brojne studije o mogućim strategijama i taktikama u cilju ovladavanja svetom, političkom, ekonomskom i vojnom dominacijom, bez upotrebe vojnih sredstava za masovno uništavanje. Većina tih multidisciplinarnih studija u svojim metodama i sredstvima delovanja podrazumevala je, osim dotadašnjih propagandnih oblika uticanja na građanstvo i osnivanje nevladinih organizacija, sa predznakom "borba za ljudska prava", ali sa osnovnim ciljem, podrivanja postojećeg političkog ustrojstva, sve do konačnog svrgavanja nepoželjne vladajuće strukture, po mogućstvu "mirnim nenasilnim revolucijama narodnih masa".
ОдговориZnačaj "nevladinih organizacija za ljudska prava" osetno je porastao i bio osvedočen raspadom SSSR-a na petnaest nezavisnih država i raskidom Varšavskog sporazuma 1991 godine.
I pored toga što su Amerika i pojedine države EU u samom početku stvorene krize u odnosima unutar SFRJ uložile određene napore da do željenog raspada Jugoslovenske države dođe mirnim putem, političke, istoriske i demografske okolnosti nisu omogućavale da se to ostvari, po scenariju koji je bio primenjen i ostvaren u bivšem SSSR-u i Čekoslovačkoj.
Novoformirane NOLjP tokom devedesetih godina u Srbiji, imale su dvostruku političko-propagandnu ulogu. Jedna se odvijala u kontinuiranom srozavanju ugleda postojeće, vladajuće strukture u narodu i druga, u mediskoj satanizaciji Srbije u svetu, kao isključivog krivca za sve sporove u raspadajućoj državi. Uništavanje Jugoslavije odvijalo se u etapama, pretežno u prolivanju krvi srpskog naroda na svim prostorima, kao i razarinjima srpskih privrednih objekata, škola, zdravstvenih ustanova, medijskih kuća, spomenika kulture, crkava i manastira. Svo to vreme znatan broj NOLjP na tlu Srbije nisu brinule za svoj opstanak, s obzirom na brojne aktivnosti, kako u Srbiji tako i na svetskoj političkoj i medijskoj sceni.
Prvi znaci krize za opstanak NOLjP u Srbiji predstavljala je "petooktobarska revolucija" DOS-a, kada je došlo do promene na političkoj sceni i uspostavljanja demokratskog ustrojstva vlasti. Promenom političkih okolnosti, aktivisti NOLjP bile su preusmerene na kritiku novoformirane demokratske vlasti zbog tromosti u isporučivanju okrivljenih Srba pred Međunarodnim krivičnim tribunalom.
Ovih dana Tribunal je pri kraju svoje misije. Što se tiče Srbije, sve milosrdne i nemilosrdne "revolucije" su izvršene. Spletom promenjenih okolnosti, smirivanjem predhodih napetosti u narodima bivše Jugoslavije, postepeno se gubio značaj NOLjP . Javlja se logičan problem, kako opstati na političkoj i medijskoj sceni, u novim okolnostima, kada više nikome nisi potreban? Samim tim i egzistencija biva ugrožena. Nerad niko ne želi. Naročito ne, vodeće zemlje neoliberalnog političkog i ekonomskog podneblja.
Hrvatska nije odustala od tužbe protiv Srbije. Može li to biti šansa za oporavak? O tome su, nešto, pisali srpski mediji. Tako učiniše, svojevoljno, dobrodošlu uslugu zamrloj i već pomalo zaboravljenoj NOLjP. Novostvorena mogućnost za oporavak i opstanak na političkoj i medijskoj sceni nije propuštena. Jer, možda je to poslednja prilika. A put oporavka vodi prema Komisiji za žalbe Saveta za štampu.
Ali!
Trinaesta godina 21 veka je , ipak, PROŠLOST.