Вести

26. 12. 2013.

Аутор: Драган Илић Извор: Време

Девет кругова српског медијског пакла

Како велики Данте једном рече на почетку страшног путовања:

На пола нашег животног пута

У мрачној ми се шуми нога створи,

Јер с равне стазе скренувши залута…

Тако се нађосмо у сумрачном свету телевизије и сродних медија на крају 2013.

Као предавач на Факултету за медије и комуникацију имао сам част да предајем студентима 3. године на смеровима за психологију, комуникологију и новинарство, на предмету "Креативна медијска критика, логика савременог новинарства и адвертајзинга". Ово су делови њихових есеја, а нама мапа за сналажење у спиралним круговима српског медијског Пакла.

1. Круг

Лимб аутомобилизма

Радио-станица – "Бубањ Поток", где половњаци срећу наше возаче, уз еликсир подмлађивања километраже. Иако превасходно намењена за продају аутомобила и делова, пијаца "Бубањ Поток" постала је и седиште продаје половне технике из иностранства, антиквитета и старина, слаткиша и хране из Мађарске и свега онога што има потенцијалног купца. Међутим, можда најпопуларнија роба јесу разни делови за такозвано буџење аутомобила. Спојлери, волани, папучице, ауспуси, фолије за затамњивање стакала. Наравно, најзаступљеније фолије су оне под називом "Ултра-дарк", како их је крстио један купац на Бубањ Потоку, а односе се, наравно, на оне фолије са стопроцентним нивоом затамњивања, јер како купац каже: "Радимо неког аудија...".

Препродаја половних аутомобила у Србији представља уносан посао. Неки пут се то постиже враћањем километраже и освежавањем стања аутомобила, како би аутомобил изгледао, како кажу на пијаци, што утегнутији. У једној од реклама враћање километраже добило је нови, мало блажи назив. Кориговање!

Рекламе с Радио-станице "Бубањ Поток": "Ресторан ‘Башта’. Ресторан број два, први после пекаре, нуди вам: јагњећу и пилећу чорбу, димљена цревца на жару, димљене пилеће батаке и димљена пилећа крилца. Разна кувана јела, домаће роштиљске кобасице, може и на кило. Екстра понуда, вруће јагњеће и прасеће печење са кромпиром, у Пиротској пећи. Све по сниженој цени, прасетина и јагњетина може и за понети. Вешалице у марамици, пилеће бело у марамици, екстра гурманска пљескавица у марамици. И свадбарски купус у оба ресторана. ‘Башта два’, први после пекаре, и ‘Башта један’, први после мостића до канала."

"Не дајте да вас варају за катализаторе. Дођите, испирамо катализаторе са гаранцијом. Све типове, са ламбда сондом и без ње, са техничким отвором.

Производимо и све врсте ауспуха од прохрома и белог лима са дугогодишњом гаранцијом. Ауто сервис Страва – Нови Београд."

(Никола Живојиновић)

2. Круг

Страст што помути разум...

Ћирилица као узрок несугласица између Срба и Хрвата. Како су медији описмењавали читаоце са обе стране српско-хрватске тарабе О овој теми извештавали су готово сви писани медији са оба простора.

Проузроковала је велику пажњу и помно је праћена од стране хрватских и српских читалаца. Пратећи медије ових држава, оно што је занимљиво јесте да није било пристрасности ниједне од њих. Заправо су обе стране свакодневно извештавале јавност о најсвежијим детаљима, не улепшавајући истину. Ипак, да је ова тема изазвала жустре реакције, сведоче коментари и расправе које можемо анализирати испод објављених текстова на интернет порталима. Хрвати су по том питању били знатно активнији у односу на Србе. То је донекле и логично, с обзиром на то да се све ово одвија на њиховом терену па је и тензија тамо већа. На интернет порталима новина у Хрватској попут, "24 сата" и "Вечерњег листа", можемо прочитати више од 100 коментара, негде тај број досеже и преко 170, док на српским онлине порталима "Блица", "Вечерњих новости", "Монда" уочавамо свега нешто више од 1десет0. Нетрпељивост је очигледна...

(Ања Николић)

3. Круг

Троглави Кербер мучи прождрљивце…

Медијске репрезентације приватних робних марки. Поново етром владају рекламе за производе чија једина вредност јесте – цена! Куца ли то глад на наша врата Циљна група реклама за робне марке "Премиа", "К Плус" и "Добро" су сви који желе да уштеде неки динар. Није битно да ли сте пензионери који пишу чек и имају десет одсто попуста сваке суботе, запослени родитељи или деца која ће да поједу све што им се да. Најновија кампања је усредсређена на "Добро", а реализована у форми "спонтаног" интервјуа који се врши у продајним објектима "Диса". Људи су питани зашто купују "Добро", и сви су, у суштини, одговорили – зато што је јефтино. Иако плаћени глумци, текст су изговарали као под присилом, онако "на пола живота", као да их је мука натерала да о томе причају. Са друге стране, можда је то заправо и био циљ твораца ове рекламе. Поистоветити се са оним просечним намученим потрошачем који ће рећи "Јао, види ову што је уштедела 3000 динара за месец дана како уздише, мораћу и ја да штедим", и онда наравно уздахне. Све изгледа као ринфуз роба. У једној од реклама, лепо обучен млађи човек објашњава да нема пара за бацање, зато купује искључиво ову марку. Док у кесу пакује све, наизглед исте производе, говори ово са паузом између "јер немам пара" и "за бацање". Већ им се на лицима види да су производи добри, оцена три, пролазно, јестиви су, али никоме то не би био први избор. Госпођа која уштеди 3000 сваког месеца јасно каже зашто је прешла на "Добро". Зато што је јефтино. Нису покушали као Идеа да продају савршену "К Плус" чоколаду. На крају, сезона је слава, ендемска појава. На питање како ће се јести ове године на слави, човек срећно одговара "Па добро!" Тако "Дис" понуди инстант решење и поштеди људе промена, којих се сви плаше. Све ће бити као и ранијих година, само мало мање квалитетно. Јасно, експлицитно, спикер каже која је следећа слава и шта ћете купити. Свети Јован, Никола, Гаврило или неко други, и онда кисео купус, свињски бут, шунка, паприка. Једноставно, оно што је неопходно за припремање српске традиционалне славе… (Ђорђе Луковић)

4. Круг

Тврдице и расипници… (увек доступни)

Чаробно царство телекомуникација. Како нас у медијима виде они који нас умрежавају, спајају, тарифирају и допуњују.

Била једном мајка Србија и имала је три кћери. Најмлађа ВИП увек је занесена и заљубљена, воли екологију и уметност, средња Теленор је апсолвент, ужива у животу и највише воли да слуша музику. Најстарија је МТ:С, која је популарна и увек је имала много пријатеља са којима је највише времена проводила у Савамали, поред реке. Мобилне телефоније нису једине које нам продају бајке.

Изабрати своју мрежу значи изабрати најмање зло, слично као када се бира председник државе. Обећавају нам леп живот, машу нам идеалима испред носа, поносни су на себе и знају шта је најбоље за мене и за све нас. Да би се начин стварног функционисања сакрио и улепшао, обећања и понуде се пакују у шарене покретне слике које трају тридесет секунди. Често, када гледам рекламе, имам осећај да не гледам нешто што продаје телефоне и импулсе. Продаје се нада, срећа, заљубљеност, лепршавост и све што има свака холивудска романтична комедија. Битно је само да су људи наизглед обични, да се с времена на време појави позната личност и да реклама буде снимљена у Београду, по могућности у Савамали или у уметничким објектима. Такође је битно да се слика избели што је више могуће и да сунце сија директно у очи нашег насмејаног јунака. Рекламе се уздају у стереотипе, а гледалац се тамо мање или више препознаје, али оно што је сигурно јесте да неки телефон свакако мора да има на којем ће имати кредит.

Лако је рећи да су све мреже зле, да им је ПДВ огроман без икаквог разлога, да је лакше отићи у затвор него платити заостали рачун или мегабајте који су прешли лимит. Ипак, све мреже имају тзв. џокера, нешто што их разликује од других, а корисно је за друштво. Због тога је сваки човек у реклами – умрежен...

(Наталиа Цвик)

5. Круг

Гневни и бесни у мочварној реци Стикс... (или на трибинама) Извештавање о хулиганима у штампаним медијима. Да ли медији још увек воле грубу игру и још грубље навијање Утакмица између репрезентације Србије и Белгије одиграна у Горњем Милановцу, била је окидач да УЕФА покрене поступак против Фудбалског савеза Србије, јер су на трибинама могли да се чују расистички испади једног дела навијача. Ова вест је у домаћим медијима одјекнула и чини се као да је било више забринутости око тога какве ће казне уследити, него око самог неславног чина. Третман домаћих навијача и њихових расистичких изјава у медијима је могуће видети кроз покушај "ублажавања кривице". Више него очигледан пример за то је наслов "Вечерњих новости", 26. новембра: "И после су Срби расисти? Навијачи Бетиса мајмунским крицима извређали фудбалера свог клуба." Иако би било апсурдно окарактерисати целу нацију због коментара једног дела публике, наслов у "Вечерњим новостима" усваја управо тај аргумент који је био актуелан у страним медијима: да би "спрао љагу" са имена Србије и умањио кривицу навијача тиме што ће овај догађај упоредити са још горим. Та врста спиновања је и те како присутна у домаћим медијима, а овај пример тежи да укаже на то да шачица навијача није урадила ништа спектакуларно лоше.

(Ирена Дедакин)

6. Круг

Кривоверници и јеретици…

Вања Хаџовић, млада нада српске дипломатије, по професији саветница у Министарству, у слободно време голишава на интернету Вања Хаџовић, која има 24 године, за кратак временски период успела је да се "докопа" високе позиције у Министарству спољних послова, за којим многи жуде.

Зашто је њена појава изазвала толику пажњу? Због њене младости, лепоте, слика на друштвеним мрежама или сексепилности којом зрачи? Не зна се разлог, али се мора приметити оно што је и те како видљиво, а то је да нико ни у једном тренутку није проверио, нити довео у питање њену могућу способност обављања посла за који је изабрана, јер она никако не спада у профил људи којима је ту место. Да ли би овакву пажњу изазвао неки млади момак сличних година који на друштвеним мрежама има фотографије на којима испија алкохол или ужива у ноћном проводу? Дозвољено је различитим политичарима да у емисијама забавног карактера певају и играју са којекаквим естрадним звездама, јер је то сасвим легитимно и дозвољено, док се неким другим особама приступа на сасвим другачији начин. Да ли ово показује наш однос према женама, њиховом запошљавању, друштвеним мрежама или нечему сасвим другом? Сексизам би се могао навести као један сасвим коректан разлог због чега је до свега овога дошло. Вечита је расправа о правима и могућностима при запошљавању, али да ли заиста треба одмах на овакав "примитиван" начин извештавати о томе?

Претпоставља се да једна лепа, згодна притом млада жена нема могућност да се запосли у једној државној институцији, као и да би потпуно легитимно било запослити младог, згодног мушкарца, или нам се то тако само чини? Колико год успевали да направимо исти критеријум за жене и мушкарце при запошљавању, овакви примери више указују на то да је женама место у кухињи и уз децу, док су мушкарци ти који треба да раде и доносе приходе.

(Нина Стојановић)

7. Круг

Насилници против себе и других, распуштењаци, трновито дрвеће и ватра која пада са неба (или друштвених мрежа) Старлета у Србији и Станијина војска. Трговина интимом, закон понуде и потражње Прво што сам сазнала је то да је "Станија Добројевић тукла по вискију", како нас је наш лист "Курир" известио. Сазнали смо такође да је то девојка која не воли да пије, али је после пар чашица вискија играла до изнемоглости са својим другарицама. Ова вест ме је навела на то да схватим да је то у ствари живот, да је сутра петак, да се једном живи и отишла сам да купим флашу вискија. Још један сличан наслов је уследио "Станија целу ноћ уживала без Филипа"; затим нас даље "Курир" извештава, са све граматичким грешкама да се "Добројевићка проводи у клубу на Ади Хуји, а овога пута с њом није био Панајотовић, од кога се не одваја". Следећи наслов на који сам наишла је "Филип: Станија и ја смо раскинули!", где он објашњава како су имали трзавице и како су у фази раскида.

После једног тако потресног наслова следи следећа вест: "Станија, не могу без тебе: Филип покушава да се помири". Он је ту "Куриру" отворио душу и изјавио "Ја сам исхитрено реаговао и ружно је све ово испало. Много ми је жао због свега и извињавам се девојци са којом сам провео оволико времена и што сам поступио клиначки. Нећу да причам шта ћу сада урадити, али ћу се свакако борити за нас. Знам да сам погрешио и покушаћу да све то исправим. Желим да је вратим!" Након овога Станија је потврдила да су они раскинули, на шта је њен, ваљда манекен, дечко бурно реаговао изјавом "Станија, реци шта смо радили у стану?" Пошто је старлети свега доста, рекла је да једва чека да оде у Америку, па да може да изађе на улицу да је нико не гледа и не процењује… (Тамара Божић)

8. Круг

Корумпирани политичари заробљени у ријеци вреле смоле, лажни савјетници и ласкавци и лицемери са златним плаштовима тешким као олово...

Невена Аџемовић, старлета и посланица у Скупштини Србије

Дневни лист "Курир" у чланку у коме се говори о познатим личностима са естраде које су ушле у политику под поднасловом "За прса испред!", доноси причу о старлети и посланици у парламенту Србије – Невени Аџемовић. Она истиче:

"Завршила сам приватни економски факултет, борим се само и искључиво за народ.

Треба нам нова економија, бољи стандард." "Невена и Синди: Немамо силиконе"" – бивше чланице групе "Моделс" Невена Аџемовић и Ивана Стаменковић Синди рекле су да немају силиконе. Оне тврде да су "тотално природне". Невена наглашава да је "најбитније оно што носите у себи, а физички изглед је важан само на "прву лопту". Она се поверила да је неке њене колегинице из парламента питају где набавља гардеробу, што јој веома импонује, јер "свуда у свету је нормално да се јавне личности укључују у политику, а само код нас је то табу тема", наводећи тако да је у Сједињеним Америчким Државама Роналд Реган био председник, а Арнолд Шварценегер гувернер Калифорније. За разлику од њих, којима то "нико није оспоравао", њој се "свашта спочитава". "Још смо подложни предрасудама и стереотипима и сматра се како није нормално да певачи и певачице седе у парламенту", наводећи да је ушла у политику из љубави према свом народу како бих помогла грађанима да боље живе, не из материјалне користи. За ТВ Прву Невена Аџемовић је изјавила да се бори за права радника. Народна посланица у својој изјави забринуто наглашава да је Први мај дан "када сви треба да се запитамо каква су права радника и како заиста они живе. Мислим да смо ми једина земља... једина земља у Европи која има највише тих синдиката, али мислим да се они нису довољно изборили за права радника." На питање шта планира да предузме како би помогла радницима, посланица каже: "Заузећу се у парламенту за раднике како би се побољшао њихов стандард и права. Својим учешћем у Скупштини, о томе ћу отворено говорити и борићу се. Не знам да ли ћемо успети, али битно је да ћемо се потрудити", истакла је бивша моделсица и актуелна посланица. Говорећи о дужини радног времена, посланица наводи да је идеално радно време од шест до седам сати. "У Шведској је радно време шест сати, то је једно радно време њихов легитиман... легитимно... у виду легитимног представљања радничког незадовољства." На интернет порталу "Вести онлине"

могуће је сазнати да је "посланица у Скупштини Србије Невена Аџемовић одлучила да тренира израелску борилачку вештину Крав Мага како би се одбранила од евентуалних нападача који вребају улицама". Овај портал даље наводи да Невена напредује одлично, а њен тренер каже да је проблем што је превише нежна, те не може да усвоји одређене аспекте самоодбране. Циљ ове њене нове активности је подизање свести жена о насиљу, а тренинг јој помаже да савлада потезе у циљу одбране од ножа, пиштоља, ударца по глави. Женама поручује да је "основно оружје против опасних насилника ударац у међуножје!". Ипак, Невена признаје да јој је концентрација најбитнија, како на тренинзима тако и у политици.

(Мишела Максимовић)

9. Круг

Издајице родбине, гостију, доброчинитеља (и спонзора)… Карантин испуњен непрекидном свађом, окићен рекламама, није ли то мрачна метафора наших живота? Да ли људи који гледају "Фарму" негују нарав својих мачака, пуше електронске цигарете, немају бол у зглобовима и једу нежну чоколаду У целој кући нема ниједног знака "културе" – постоји неколико портрета, али не зна се чији су јер, осим што су црно бели (не привлаче пажњу), мали су и ван домашаја камера. Постоји и понеки тањир окачен поред вазне или неког постера.

Ту је и неколико одевних предмета који на себи садрже рекламе – "Зглобеx" качкет (опет јарке боје – љубичаста), "Хербико" прслук (зелен). Опет постоји имплицитна порука да им производи дају неку врсту сигурности. Замислимо се мало над овим. Шта ове реченице уопште значе?

"Котекс" – укус нове генерације (месни производи). Да ли то значи да нова генерација има укус Котексових производа? Или нова генерација има чуло укуса развијеније него стара генерација, па више воли Котексове производе? Онда један део популације они заправо вређају! "Whiskas" – негујте њихову нарав (храна за мачке). Како они знају какву нарав има моја мачка? (Немам мачку, али хипотетички гледано, можда имам мачку која има лошу нарав.) Не желим да негујем њену нарав. Да ли то значи да ће се, пошто не желим да јој нарав остане таква, ако узмем храну другог произвођача, моја мачка боље понашати?

(Нина Живановић)

Драган Илић, наставник вештине, уз несебичну помоћ студената ФМК у Београду