Вести

26. 12. 2013.

Аутор: Елизабета Јовановић, Милош Игњатовић Извор: Крагујевачке новине

Побуна фоторепортера због новог закона

Нерешен статус у многим редакцијама, бесконачно дуг хонорарни рад на „црно" без редовних плата и уплаћених доприноса судбина је фоторепортера, којима се предлогом новог Закона о ауторском праву сада доводи у питање и борба против неовлашћеног преузимања фотографија. Судови у Београду, али све чешће и у унутрашњости затрпани су тужбама фоторепортера против медијских кућа и појединаца који неовлашћено преузимају њихове фотографије, највише са сајтова, без одобрења и потписивања аутора, чиме се крше њихова ауторска права.

Међу њима је и неколико крагујевачких фоторепортера који се овим послом професионално баве.

Понижен сам и морам да се правдам пред судијама као да сам криминалац. Мене су оштетили и морално и материјално, иако је све јасно у закону. Правдам се суду као да сам оптужени, а не оштећени, тужилац. Портал „Мондо" ми је неовлашћено узео десетак фотографија са сајта „Блица", а остале не знам одакле и како, и поставио их на сајт као своје. Студио „Б" преузео је моју фотографију поласка прве композиције новог „фиће" 500Л и објавио је на свом сајту без потписа, а уз то су ми искасапили фотографију резигнирано тврди Небојша Радосављевић Раус, познати крагујевачки фоторепортер запослен у „Блицу"

До сада је имао два суђења у Београду, последње прошле недеље. Тврди да су га оштетили и „Телеком", „Б92" и ко зна ко све још.

Познати крагујевачки фотограф Предраг Михајловић Циле, запослену Народном музеју, пронашао је своје радове на „Википедији" као илуструју за наш град, али без његове сагласности.

■ Одштете само преко суда

Запањен сам да је моје фотографије потписао неко други и предао их на употребу 2007. године у пуној величини, до задњег пиксела. Ја од тада немам поверења у издаваче и штампаре. Из монографије Крагујевца издате 2007. подоста фотографија се нашло на „Википедији" као илустрација, као и „Разгледнице Крагујевца", моје самостално издање одштампано у Крагујевцу Оно што ме чуди је да нису фотографије пресликане, већ су на интернету моји оригинални фајлови у пуној величини под именом другог човека, каже Михајловић, додајући да ако постоји кривично дело за које је закон запретио и казну затвора до три године, нормално је да очекује истрагу државних органа. Његова је лична ствар да приватном тужбом тражи надокнаду штете. Сличног искуства је и Зоран Петровић, медијски фотограф. Он је међу првима у Србији пресавио табак и тужио, ни сам не зна тачно колико пута, оне који су неовлашћено користили његове фотографије. Већ је добио пар пресуда у свују корист и добро наплатио непоштовање закона и крађу интелектуалне својине, а више пута се и вансудски нагодио, а још је неколико тужби у процедури.

Петровић је просто мамац за медије којима непоштовање ауторских права не представља проблем. Прошли викенд провео је у престоничкој библиотеци и из архиве појединих медија извукао своје фотографије које су објављене непотписано или под туђим именом. Нашао је у 40 до 50 медија преко 300 злоупотребљених својих фотографија. Чак 98 су незаконито преузели портал „Мондо", „Курир" и „Б92", а „Спортски журнал" је отишао и корак даље.

Објавио је слику скинуту са његове фејзбук странице 29. јануара ове године и дао другим медијима. Истог дана је у рубрици најновије вести „Б92" његову фотографију објавио са потписом „Спортског журнала". Одатле исте фотографије отишле су даље на све остале информативне портале.

Верујем у суд као институцију где овај проблем решавам, али зато трпим разне притиске у виду вербалних претњи и свакојаких уцена. Не желим да одустанем од заштите својих права, каже Зоран Петровић.

 ■ Електронски медији гасе фоторепортере

Нерешен статус у нашим редакцијама, бесконачно дуг хонорарни рад на „црно", „робовски" рад нанеодређено време, без редовних плата и уплаћених доприноса само су нас доводили у све тежи материјални положај. Поред свега тога сами смо куповали и одржавали врло скупу фото опрему, јада се Петровић, који је више од једне деценије био агенцијски фотограф.

По њему, ствари су још више кренуле низбрдо развојем електронских медија и појавом онлајн новинарства, када практично посао фоторпортера долази у озбиљну кризу. Редакције почињу, једна за другом, да се одричу услуга професионалних фотографа. Као њихова „замена" појављује се новинар који носи најјефтинији дигитални фотоапарат и фотографише зарад илустрације текста који пише.

Некако истовремено фотографија, иако ауторски одређена, почиње да се сматра „свачијом робом", те тако почињу даје користе, размењују и позајмљују редакције између себе.

 Бахати и неодговорни власници појединих електронских и штампаних медија, као и њиховиуредници, почињу да објављују туђе фотографије као своје и без икакве ознаке аутора, каже Петровић, подсећајући да се свакодневно негде објави нека његова фотографија без ознаке аутора и без дозволе. Дешава се да фотографије настале у једном времену, за одређене потребе, буду објављене у сасвим другом контексту који потпуно нарушава намеру аутора.

Иначе, суд процењује вредност фотографије по ценовнику УЛУПУДСА, који предвиђа употребу фотографије у већини постојећих медија. Али, то се односи само на имовинска ауторска права, а када је у питању повреда моралних права суд то процењује од случаја до случаја.

■ Петиција медијских радника

Поводом нацрта закона који доводи у питање ауторска права одржана је прошле седмице конференција за новинаре у крагујевачком Медија центру, у организацији Центра за развој фотографије, представника удружења и доајена фотографске сцене Србије. Они су навели да предложене законске измене нарушавају постигнути ниво њихових права, а чувени фотограф Томислав Петернекје изнео сумњу да се поново ствара ситуација у којој се разматра ауторско право на фотографију.

Том приликом је рекао да цео свет има стандарде и зна се да се ауторско право на фотографију поштује и не може да верује да Србија прави овакав промашај предулазаку Европскуунију. Оње алудирао да се за измене актуелног закона залажу тајкуни, који су и најчешћи власници медија који неовлашћено користе туђе производе, па сада лобирају да им држава реши проблем тако што ће укинути ауторско право како не би морали за крађу фотографија да плаћају одштете.

Илустрације ради, показао је француски дневни лист „Либерасион" где су уредници оставили белине уместо фотографија, указујући колико су оне важне за штампане медије и информисање.

Нацрт Закона о ауторским и сродним правима израдили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за интелектуалну својину Налази се у завршној фази и ускоро иде на скупштинску процедуру Верује се даје у све то умешао прсте јак медијски лоби који понајвише крши ауторска права.

 У основи је недовољан респект према ауторству и креативности других људи, тврди Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије и главни и одговорни уредник „Политике".

Учесници скупа су оценили да Бернска конвенција која уређује ову област изузима само кратке вести и дневне извештаје из заштите ауторских права. Али, истовремено се поставља питање да ли се под „дневне вести и догађаје" може подвести већи део новинарских текстова и фотографија, па накнаду за ауторско дело није могуће остварити. У том случају најгоре би прошли слободни новинари и фоторепортери, који доприносе медијском плурализму. Дарко Дозет из Фотоасоцијације Војводине сматра даусвајање тавог новог закона може резултирати гашењем радних места.

Фотографи су зато и покренули петицију против измене закона, јер он деградира новинарску и фотографску професију.

Притисци на адвокате

Искуство адвокатска фирме Бућковић

Адвокатска фирма Бућковић води тренутно 140 поступака против закинутих фоторепотрера.

Њени представници су појаснили да су аторска дела „оригиналне духовне творевине аутора, изражене у одређеној форми, без обзира на њихову уметничку, научну или другу вредност, њихову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и доступност јавног саопштавања њихове садржине". У ситуацији када је дело саставни део догађаја о коме се извештава јавност, суспендована су нека права аутора и без плаћања ауторске надокнаде, али аутор има сва остала права ( да буде потписан, да штити интегритет дела, да се супротставља недостојном искоришћењу). Снимак са камере постављене испред локала не испуњава законске услове да се може сматрати ауторским делом.

По искуству ове адвокатске куће највише закон крше електронски медији, мада не заостају у томе ни штампани медији, затим издавачке и продукцијске куће. Ова адвокатска кућа тренугно има у раду 140 спорова који су у току и најчешће је реч о повредама и имовинских (право на надокнаду за искоришћење дела и неовлашћено умножавање) и моралних права (право на назначење имена).

Поједини облици кршења ауторских права представљају привредне прекршаје, па се запрећене казне крећу и до 300.000 динара. То је разлог због чега се све чешће прибегава вансудском решавању суторских спорова. Иначе, Закон о ауторским и сродним правима веома прецизно дефинише права аутора и јасно посгавља ограничења тог права. Постоје имовинска и морална права аутора.

Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година након смрти, док морална трају и након истека трајања имовинских. У имовинска права спадају право на умножавање, сгављање у промет, давање у закуп. Морална су права на признања уторства, право на назначење имена, право објављивања, право на заштиту интегритета дела и право на супростављање недостојном искоришћењу дела које вређа углед и част аутора.