Вести
25. 12. 2013.
Зашто касни медијска реформа у Србији?
Реформа медијског сектора, која се очекује више од деценије, није спроведена ни у 2013. Лош правни оквир, у комбинацији са економском кризом, доводи до нетранспарентног финансирања, повезаности утицајних кругова и медија, а утиче и на квалитет извештавања, закључци су новог извештаја Асоцијације независних и електронских медија (АНЕМ).
Указано је и да није пронађен нови извор финансирања за Комисију Савета за штампу, па овом саморегулаторном телу прети гашење.
"На медијску стратегију медијска заједница је чекала пуних 11 година после демократских промена. На њено спровођење, по свему судећи, чекаће још", наводи се у публикацији Правни мониторинг медијске сцене у Србији.
Истакнуто је да ниједан од три медијска закона - о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и о јавним медијиским сервисима – није ушао у процедуру за усвајање иако су нацрти завршени. Иако нацрти нису савршени, истиче се да то доводи до одуговлачења са применом кључних решења која би требало да унапреде медијску слику у Србији.
"Држава тако, по ко зна који пут, успешно одолева императиву изласка из власништва у медијима, за који се све владе од 2001. Наовамо декларативно залажу; одлаже се такође и примена правила о пројектном финансиорању медија, па тако нетранспаретно додељивање буџетских средстава државним медијима и медијима блиским власти и изостанак било какве контроле државне помоћи у медијској сфери, слободно тумачење јавног интереса у медијској сфери, као и нелојална конкуренција, остају и даље међу најважнијим проблемима медијског сектора", наводи се у извештају.
Као последица тога, јачају економски и политички утицаји у медијима.
Нису забележене ни битније промене у судској пракси. Иако је било пресуда лпке представљају корак напред у заштити слободе изражавања, пракса је остала недовољна добра и наставља да буде један од узрока лошег положаја медија и њихове аутоцензуре.
Комисија Савета за штампу без пара
На представљању извештаја саопштено је и да Комисија Савета за штампу, саморегуолаторно тело у медијима, више нема новца за рад и да јој прети опасност од гашења.
Комисију, задужену да решава жалбе на рачун медија, као и Савет, финансирала је Амбасада Норвешке у Србији. Међутим, то финансирање је 15. децембра прекинуто, а алтернативни начин финансирања није пронађен, тако да се поставља питања шта ће бити са тим телом.
"Новца неће бити иако су жалбе све бројније и озбиљније и свако решење (жалби) подизању етичких стандарда у Србији", рекла је чланица Комисије
Тамара Скроза, истакавши да Комисија добија све бројније и озбиљније жалбе на начин извештавања у Србији и да је стекла углед.
Савет за штампу је независно, саморегулаторно тело, основано пре две године, које окупља издаваче, власнике штампаних медија и новинаре.
Према Скрозиним речима, само постојање тог тела указује на неке позитивне тенденције у медијском сектору у Србији, али природа жалби које су упћене Комисији и њихов све већи број показују да се о етици не размишља довољно.
"Комисија за жалбе активно ради од јесени 2011. и до сада је примила 104 жалбе: од тога, 15 су поднеле институције или удружења, 5 политичари, 7 медији једни против других, а остатак грађани и грађанке", наводи се у извештају АНЕМ-а.Од тога су донете 53 одлуке, а у 29 случајева одлучено је да ље било кршења Кодекса новинара Србије. Остатак жалби није испуњавао услове за решавање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.