Вести
23. 12. 2013.
Реаговање поводом текста „Телевизија Београд или Телевизија Србијe“
Функционални распад система РТВ
Сагласан сам са мр Мирославом Карлицом да је проблема у Радио-телевизији Србије (РТС) заиста много, као и са покретањем питања "несређених назива", како их је он назвао. Не могу се сложити са његовом тврдњом да су постојећи називи (који се не користе, како и он каже) "неадекватни и превазиђени" (Данас, 19. 12. 2013).
Нису апсурдни називи "Радио Београд" и "Телевизија Београд", већ су то термини који су у употреби - Јавни медијски сервис Србије или скраћено - РТС.
Јавни медијски сервис је пословни статус фирме, а не његово име. Бесмислено звучи када се каже - слушали сте вести или дневник Јавног медијског сервиса. То могу бити само вести или дневник Радио Београда, односно Телевизије Београд.
А проблем је настао у старту, када је РТБ постао Јавни сервис и када је тадашње руководство требало да постане менаџмент великог система који је стваран годинама, приграбило и све друге атрибуте које им реално нису припадали.
Да ли је нормално у медијској сфери да генерални директор предузећа уређује програм? (Шта онда раде директори медија, да ли су и главни и одговорни уредници потребни, да ли на пример директор Рингиера уређује Блиц или директор Дан Графа уређује Данас?).
По овако усвојеном моделу управљања, РТС је постао синоним за Телевизију Београд, а Радио Београд је постао "лево сметало".
Систем српске радио телевизије се функционално распао. У наставку новоуспостављеног система, велике српске националне културне институције - Хор Радио Београда и сви други ансамбли који постоје деценијама добили су "нова имена", па су тако постали старији седамдесет и више година од имена које носе. ( На чуђење мр Карлице да нема у Европи земље која није променила име делова својих јавних сервиса, нисам приметио да су промењена имена, на пример, симфонијских оркестара Берлинског радија, Бечког радија, Букурештанског радија...).
Још једна напомена око "нових" имена. Ако нешто постоји деведесет година, као Радио Београд, и налази се у прве три радио-станице које су покренуте у Европи, може бити само на понос држави ако носи име њеног главног града. Радио Београд је бренд, како би се данас рекло, а не РТС, јер постоји непуну деценију.
Нису ми блиска размишљања неких заговорника идеје да се промени име Југословенског драмског позоришта у Српско драмско позориште, а ово залагање ми на то личи.
Радош Глишић, дугогодишњи новинар Радио Београда
Коментари (3)
Остави коментар28.12.
2013.
zar je bitan naziv?
Radio Beograd i Televizija Beograd ili Radio Srbija i Televizija Srbija ili Radio-televizija Srbije, koji će od ovih naziva biti prihvaćeni u novom zakonu o digitalnim medijima? Zar je bitan naziv ili njegova suština?
ОдговориKad kažemo RTS, mislimo na televiziju, gotovo nikako na radio, odnosno Radio Beograd. Ipak je više Radio Beograda bilo u nazivu Radio-televizija Beograd ili RTB-u. Zašto je to tako? Da li je nečija namera bila da se uloga radija "skrajne" ili je vreme pregazilo radio kao medij, odnosno Radio Beograd? Mišljenja smo da nije, jer ni Internet nije uspeo da ugasi štampane medije, još manje radio i televiziju. PTT (pošta-telegraf-telefon) naziv je koji je opstao uprkos tome što je telegraf otišao u istoriju, a uskoro će i telefon(ija), bar onakav kakav se podrazumevao pod tim nazivom. Radio Beograd je nacionalna institucija od neprocenjivog značaja koliko i Narodno pozorište ili Narodni muzej i ako jednog dana taj medij ne bude više aktuelan, to ne znači da ne treba da ima zasluženo mesto u istoriji ovog naroda.
24.12.
2013.
Re: RTS i Radio Beograd
Razumem nestrpljenje onih koji su "odrasli" ali ako hoćemo u Evropu, treba poštovati i tradiciju
Одговори23.12.
2013.
Господине Глишићу
Господине Глишићу, слажем се са Вашим погледом на РТС из Хиландарске ка Таковској. Ценим Ваш минули рад у Радио Београду. Ових неколико тачака из Статута РТС демантују ваш „гнев“ према РТС (а рекао бих првенствено према ТВБ). Сличан комплекс, само у супротном смеру, имале су и Ваше колеге које су почеле са радом у ТВБ. Увек је поглед ка „Старијем брату“ изазивао страхопоштовање.
ОдговориТо што је „Млађи брат“ одрастао и имао боље техничке могућност да се наметне (телевизија је била атрактивнија) није кривица, а ни предност, ни Радија ни Телевизије. Једноставно, то се догодило.
Ја и даље редовно пратим оба РАВНОПРАВНА брата.
Захваљујем на простору и стрпљењу и поздрављам Вас.
Београд, 23. децембар 2013. Боривије Урошевић
На основу члана 85. до 93. Закона о радиодифузији ("Службени гласник РС", бр. 42/2002 и 97/2004), Управни одбор Радиодифузне установе Радио Телевизија Србије, уз сагласност Републичке радиодифузне Агенције, на седници одржаној дана 26.05.2006.године, доноси
СТАТУТ
"РАДИОДИФУЗНЕ УСТАНОВЕ
РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ“
Члан 1.
Радиодифузна установа Радио Телевизија Србије (у даљем тексту: РДУ РТС) је носилац јавног Радиодифузног сервиса у Републици Србији чије су устројство и начин рада одређени Законом о радиодифузији и другим законским прописима.
РДУ РТС емитује програм на целој територији Републике Србије и то у МФ, ВХФ и УХФ фреквенцијским подручјима који су намењени радиодифузној служби. РДУ РТС емитује програм ван подручја Републике Србије на ХФ фреквенцијским подручјима.
РДУ РТС емитује радио програм на три мреже у МФ опсегу и на три мреже у ВХФ опсегу а телевизијски програм на две мреже у ВХФ/УХФ опсегу.
РДУ РТС дужна је да пре почетка емитовања прибави дозволу за радиодифузну станицу коју, на захтев Агенције, издаје регулаторно тело надлежно за област телекомуникација, у складу са Планом расподеле фреквенција.
РДУ РТС обавља делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма и има посебне обавезе у остваривању општег интереса у области јавног радиодифузног сервиса.
РДУ РТС је правно лице и уписује се у судски регистар.
Члан 10.
Дан РДУ РТС-а је 1. октобар, као дан када је 1924. године Радио Београд, који је тада имао студијски центар у Кнез Михаиловој 42, а предајник у Раковици, први пут емитовао редовни програм.
РДУ РТС обележава 23. април сваке године као Дан сећања на погинуле раднике Радио Телевизије Србије приликом бомбардовања дела зграде седишта Предузећа у Абердаревој улици број 1 од стране НАТО снага.
Даље, у поглављу Унутрашња организација, у члану 15 детаљно је одређена унутрашња организација Телевизије Београд, у члану 16 то исто за Радио Београд, па у члану 17 за Музичку продукцију РТС и у члану 18 за Продукцију грамофонских плоча.