Вести
20. 12. 2013.
Приватизација цементаре- мотив убиства Пантића?
Зоран Јањушевић тврди да није радио у влади и није имао никакве везе са цементаром, али документ показује да је само осам дана после убиства присуствовао седници УО у функцији саветника председника владе.
Зоран Јањушевић, некадашњи саветник премијера Зорана Ђинђића, присуствовао је седници Управног одбора Фабрике цемента „Нови Поповац” 19. јуна 2001. године, осам дана после убиства новинара Милана Пантића, показује документ са седнице овог одбора. Тиме се у потпуности побија прекјучерашња Јањушевићева изјава да у време убиства Пантића није био запослен у влади и да није имао никаквих додирних тачака са приватизацијом цементаре.
У записнику са 25. редовне седнице Управног одбора одржане 19. јуна 2001. године, у 12 часова, пише да поред осам чланова присуствује и Јањушевић, поред чијег имена стоји да је саветник председника Владе Републике Србије.
Председавајући ове седнице УО био је Немања Колесар.
Записник који показује да је Јањушевић присуствовао тој седници објављен је на порталу „У име народа” и то у тексту који се бави ликом Новице Јовановића, који је означен као „највећи порески дужник у Србији”.
Да подсетимо, Јањушевић је прекјуче послао изјаву медијима у којој је навео да се одазвао позиву полиције и у разговору је прво утврђено на основу документације да у време убиства „за њега непознатог новинара и човека” није био запослен у Влади Србије.
– На основу докумената установили смо да сам ја тада био стечајни управник бродоградилишта Београд – написао је Јањушевић.
У досадашњој истрази Пантићевог убиства дошло се до озбиљних сумњи да је јагодински новинар ликвидиран због писања управо о приватизацији цементаре „Нови Поповац”.
Пантић је објавио шест текстова од 17. до 30. маја 2001. године, дакле две недеље пред убиство и осам месеци пре приватизације цементаре. Текстови су објављени у „Вечерњим новостима” и локалном листу „Штампа” за који је Пантић писао под псеудонимом. У тим текстовима је најављивао кад ће фабрика бити приватизована, коме ће се продати и за коју цену.
Пантића је посебно занимало шта ће бити са запосленим радницима цементаре, истовремено наводећи да је цена за коју је договорена продаја мала за једно тако профитабилно предузеће. Осам месеци пре приватизације написао је да је већ договорена продаја цементаре Швајцарцима чије се име држи у тајности.
Да подсетимо, у јануару 2002., 70 одсто капитала цементаре „Нови Поповац” код Параћина, преузела је швајцарска компанија „Холцим”, за 52,5 милиона долара. Тендер за цементару је расписан у јулу 2001. месец дана након Пантићевог убиства.
Док истрага даље утврђује мотиве и починиоце овог злочина, у јавности је јуче настављена размена саопштења између Зорана Јањушевића и Комисије за испитивање убистава новинара. Главна тема је наравно полиграфско тестирање за које Јањушевић тврди да му није ни понуђено, док је комисија послала копију службене белешке у којој пише да је он одбио детектор лажи са образложењем да је сва своја сазнања већ изнео и да нема шта да дода. Јањушевић тврди да сваки полицијски приправник зна да се полиграф нуди на почетку, односно пре полицијског испитивања.
– Није могуће да ми је полиграф понуђен тек када сам напустио зграду полиције и да је онда полицајац направио службену белешку о томе – написао је у свом јучерашњем реаговању Јањушевић.
Из комисије указује да је у конкретном случају реч о предистражним радњама које они немају овлашћења да обављају, и да би сваки даљи разговор требало да се води са представницима Министарства унутрашњих послова или других надлежних институција.
Пантић је убијен 11. јуна 2001. године, у раним јутарњим сатима у улазу зграде у којој је становао док се враћао из продавнице. Сви трагови који су пронађени на лицу места фиксирани су, обрађени, изузети и уредно се чувају до проналаска извршиоца овог кривичног дела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.