Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Колесар и Јањушевић негирају везу са убиством новинара Пантића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

19. 12. 2013.

Аутор: З. Глигоријевић Извор: Политика

Колесар и Јањушевић негирају везу са убиством новинара Пантића

У тексту који је јуче објавио дневни лист „Данас” о томе ко је све одбио полиграфско испитивање у истрази убиства јагодинског новинара Милана Пантића изнета је тврдња да су тај „тест истине” одбили и Зоран Јањушевић и Немања Колесар. Зоран Јањушевић је јуче бурно реаговао, демантујући ту информацију и оптужујући председника комисије Верана Матића да је дао „лажну информацију” из „личних разлога”.

Јањушевић, који је својевремено био запослен у кабинету Зорана Ђинђића, тврдио је да није одбио полиграф јер му није ни понуђен.

„Одазвао сам се позиву полиције и у разговору смо прво констатовали на основу документације да у време убиства за мене непознатог новинара и човека, нисам био запослен у Влади Србије и нисам имао никаквих додирних тачака са приватизацијом цементаре која се по писању новина одвијала у исто време. На основу докумената констатовали смо да сам ја тада био стечајни управник бродоградилишта Београд”, навео је Јањушевић у свом реаговању на текст у листу „Данас”.

Он је додао да је и полицији објаснио да се први пут сусреће с питањима убистава новинара, па и осталих нерешених убистава у Србији, тек у тренутку када је постао члан Савета за државну безбедност.

У истрази убиства Пантића полиграфским испитивањем обухваћене су особе за које се знало да поседују информације везане за само убиство, налогодавца и организовање. Овим начином испитивања обухваћене су све особе које су пристале на тест, што је и законска могућност, али један број њих није.

Тестирања на полиграфу не узимају се као безусловно тачна, посебно у ситуацијама када особа „прође” тест, већ се применом других метода проверавају сви наводи исказа. У случају Пантић, тренутно се у МУП-у ради на свеукупној анализи и вештачењу телефонског саобраћаја за јун 2001. године.

Подсетимо, у јануару 2002. 70 одсто капитала цементаре „Нови Поповац” код Параћина, преузела је швајцарска компанија „Холцим”, за 52,5 милиона долара. Претходно, у време расписивања тендера за продају цементаре, председник Управног одбора био је Колесар, а Јањушевић запослен у кабинету премијера Зорана Ђинђића.

Тендер за цементару је расписан у јулу 2001. месец дана након Пантићевог убиства. Међутим, ту су индиректно учествовали и људи из финансијског круга који су дотад на споран начин пословали са цементом, о чему, према наводима из истраге, могу да се нађу индиције у Пантићевим текстовима.

У децембру 2010. године Виши суд у Београду обуставио је истрагу против Колесара, Јањушевића и још двојице осумњичених да су злоупотребили службени положај у приватизацији фабрике цемента „Нови Поповац” код Параћина. Претходно, истрага против Колесара, Јањушевића, Дарка Крижана и Мирољуба Јаковљевића вођена је пет и по година и окончана крајем 2009, када је тужилаштво одлучило да нема довољно доказа за подизање оптужнице.

У оквиру истраге рађене поводом убиства Милана Пантића, дописника „Вечерњих новости”, полиција је свих ових година саслушала више од 1.600 особа, од којих је 300 било на полиграфу. Бивши министри унутрашњих послова Душан Михајловић и Драган Јочић, као и актуелни министар Ивица Дачић, сваки поново, формирали су специјалну радну групу у Управи криминалистичке полиције, која се бавила и бави расветљавањем овог убиства. Чине је искусни оперативци Министарстава полиције и Службе за борбу против организованог криминала.

Како „Политика” сазнаје, међу особама које је полиција „полиграфисала” највише је било Јагодинаца. И Зорану Јањушевићу и Немањи Колесару, против којих је вођена истрага због сумње у злоупотребу службеног положаја приликом приватизације цементаре „Нови Поповац” у Поповцу код Параћина, понуђен је тест на полиграфу. Међутим, они су одбили да дају исказ.

Пантић је, подсетимо, убијен 11. јуна 2001. године, у раним јутарњим сатима у улазу зграде у којој је становао док се враћао из продавнице. Сви трагови који су пронађени на лицу места фиксирани су, обрађени, изузети и уредно се чувају до проналаска извршиоца овог кривичног дела.

Ко су Јањушевић и Колесар

Зоран Јањушевић и Немања Колесар су у последњих годину дана провели по неколико месеци у затвору због других истрага. Јањушевић је крајем 2012. био два месеца у притвору због истраге злоупотреба у фирми „Карго логистички центар”. Немања Колесар се први пут појавио у српској јавности 28. јуна 2001. године када је новинаре у Влади Србије, у својству шефа кабинета премијера Зорана Ђинђића, обавестио да је Слободан Милошевић изручен Хагу. На одговорно место у влади дошао је из компаније „Делта”, док је Јањушевић дошао у владу из компаније „Цептер”. Занимљиво је да је Јањушевић радио у државној безбедности Републике Српске, као и да је био у једном периоду, током 1992. године, возач шефа ДБ РС Драгана Кијца. Био је саветник премијера Ђинђића за привреду, а касније и за безбедност. Када су Млађан Динкић и други опозициони политичари почели да руше владу Зорана Живковића, Јањушевић и Колесар су били на насловним странама новина јер су имали „офшор” рачуне на Кипру и Сејшелским острвима на које су им уплаћиване астрономске своте. Тај новац је касније повезиван са приватизацијом цементара у Србији.

Комисија: полицијска белешка хвата Јањушевића у лажи

Поводом Јањушевићевог оповргавања да му је нуђен полиграф и напада на председника Комисије за истраживање убистава новинара да то ради „из личних разлога” комисија је јуче дала појашњење о начину рада и деманти ових оптужби:

„Комисија за истраживање убистава новинара се не бави истрагама. Предистражне радње спроводе радне групе састављене од професионалних полицајаца МУП-а Србије, којима у одређеним случајевима помажу припадници Безбедносноинформативне агенције. Комисија не одлучује о начину вођења истраге, ко ће бити саслушан и коме ће бити понуђено полиграфско испитивање.

У свом послу радне групе су потпуно аутономне и за свој рад одговорне директору полиције који их је именовао.

У документу који је заведен у Управи криминалистичке полиције под бројем КУ: – 259/01-ЈА1460 од 4. октобара 2013., коју је сачинио руководилац радне групе каже се између осталог: „...Јањушевић је изнео своја сазнања, у вези са чим је сачињена белешка о обавештењу примљеном од грађана, КУ 259-1.”

У 13 часова завршено је обављање разговора, Јањушевићу је прочитана службена белешка, на коју он није имао примедаба и коју је уредно потписао и један примерак белешке добио. Након тога, од руководиоца радне групе Јањушевићу је понуђено полиграфско тестирање, што је исти одбио, објаснивши да је сва своја сазнања већ претходно изнео и да нема ништа друго, од већ реченог да дода. Ова службена белешка је званичан документ МУП-а Србије. Из ње је јасно да је Зоран Јањушевић одбио полиграфско испитивање. То такође  потврђује да председник комисије није дао „лажну изјаву” из „личних разлога”  као и да ова чињеница не потиче из комисије, већ из документа МУП-а Србије. Тако јасно отпадају све инсинуације о мотивима за објављивање ове информације на које се позива господин Јањушевић, пише у саопштењу Верана Матића, председника Комисије за истраживање убистава новинара.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси