Вести
19. 12. 2013.
Телевизија Београд или Телевизија Србије
Проблема у националној медијској кући Радио-телевизији Србије (РТС) је заиста много, али овде бих се задржао само на оном који се заиста може решити одмах и то без неких „потреса“. Реч је о проблему несређених назива. То је, пре свега, питање преименовања двају основних сегмената ове куће - радија и телевизије, чији су постојећи називи неадекватни и превазиђени, а често се и погрешно употребљавају.
Наиме, национална телевизија се и данас зове „Телевизија Београд“, а национални радио је „Радио Београд“. Потпуно апсурдно!
Човек се логично запита да ли то имамо републичку телевизију и радио, или су то (бео)градски медији, како из њиховог назива произилази. Можда су ти називи у време постојања југословенске државе имали своју оправданост, али данас су депласирани и својеврстан су нонсенс.
Крајње је време да буду промењени у „Телевизија Србије“ и „Радио Србија“, који су адекватнији и одређују праву суштину њихове улоге и националне мисије. (Бео)градску телевизију већ имамо и то је Студио Б, а она има пуно оправдање да носи тај назив.
Треба ли подсећати да данас, готово нигде у Европи и у свету, не постоји јавни сервис који не носи назив своје државе или народа. Не постоји национална „Телевизија Париз“, „Телевизија Берлин“, „Телевизија Рим“, „Телевизија Лондон“, „Телевизија Загреб“, па зашто бисмо то ми имали. Посебно је малим народима и државама, а у њих спада и Србија, веома важно да што више користе могућности и начине како би промовисали своје национално име. А један од најбољих начина за то јесте посредством медија.
Нерешено питање назива ових двају организационих и пословних целина у Јавном сервису допринело је и настанку својеврсног галиматијаса у изражавању новинара, водитеља, уредника и других. Тако када се говори о сегменту телевизије, ретко ћемо или никако чути „Телевизија Београд“, јер се за њу удомаћио назив „РТС“.
За све оно што се најављује да ће да буде на програму телевизије готово увек ћемо чути да ћемо то гледати на програму РТС-а, дакле, Радио-телевизији Србије!?
Поменимо само новије примере рекламирања серије Радоша Бајића „Равна гора“ или пак „Шоу свих времена“, који се у медијима најављују да су на Првом програму РТС-а“ (sic!). Значи, намеће нам се логичан закључак да те серије, осим на телевизији, можемо пратити и на националном радију. Просто невероватно!
Такође, готово редовно, ТВ водитељке и водитељи најављују централну информативну емисију „Ово је Дневник РТС-а“ или одјављују „Гледали сте Дневник РТС-а“, чиме нас такође логично упућују на закључак да смо дотични телевизијски Дневник у исто време, осим на телевизији, могли да пратимо и на радију, што свакако није тачно. Још је већи нонсенс када водитељка каже да ћемо неки филм моћи да гледамо на Првом програму РТС-а, што је немогуће, јер заједнички програм радија и телевизије не постоје. Примера сличних бесмислених изражавања је много.
На другој страни, када је реч о радијском програму, онда се једноставно наводи „Радио Београд“, односно да се нешто емитује на радију, што у овом смислу и није спорно. Ту се никада не каже РТС, јер је тај израз „резервисан“ само за телевизију.
Дакле, или треба мењати постојеће (погрешне) називе националног радија и телевизије, што би било исправније, или пак ако ипак постоји жеља или потреба да се задрже стара имена, онда би требало да буде обавеза новинара, водитеља и других, пре свега у самом РТС-у, да воде рачуна о исправном и прецизном изражавању. У том смислу, потребно је јасно рећи да ли се нешто емитује на телевизији или на радију или пак у исто време и на једном и другом медију.
Година јубилеја - 90 година Радио Београда и 55 година Телевизије Београд јесте право време за реформе и промене у РТС-у. Можда би све могло да почне од назива, а преименовање „Телевизије Београд“ и „Радија Београд“ у Телевизију Србије и Радио Србија био би добар почетак.
Аутор је новинар Програма за дијаспору РТС-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.