Вести
16. 12. 2013.
Медији као огласне табле локалних управа
Медијска стратегија у Србији којом се већ две године два струковна удружења - НУНС и УНС баве, још увек није прецизно дефинисана, осим чињенице да су у процедури доношења три медијска закона. У овом тренутку локалне медије највише интересују законска решења њиховог финансирања рекао је за Радио Ужице Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
Данас независност медија подразумева његову економску сигурност. То је основи услов за његово постојање и за бављење новинарством у складу са етичким кодексом. Да бисмо били економски стабилни, пре свега се морамо изборити за равноправан положај на тржишту, односно за то да сви полазимо са истих стартних позиција, а да тржиште одлучује о томе ко ће бити читан, слушан, гледан. У овом тренутку није тако, јер имамо медије који се финансирају из буџета и имају стабилне изворе прихода са једне стране, док су са друге приватизовани медији, који сав свој приход зарађују на тржишту. Таква ситуација није одржива. Зато ми из НУНС-а инсистирамо на наставку приватизације, али пре свега на другачијој расподели средстава на локалу како бисмо изједначили позиције медија.
Колике су могућности локалних медија да се изборе за своја права у овом тренутку, колика је снага новинарских удружења и синдиката?
Велики недостатак српске медијске сцене је то што не постоји репрезентативан синдикат медијских радника. Велики број питања из домена радног права заправо се тичу синдиката. Ми имамо расцепкану синдикалну сцену, која није репрезентативна, па се не може ући у озбиљан дијалог са послодавцима, били они држава или приватни послодавци. Са друге стране, Удружење је направило добар корак ка прављењу медијске коалиције, јер ту су УНС, НУНС, АНЕМ, Независно друштво новинара Војводине и Локал пресс. Заједно смо покушали и верујем добрим делом и успели да путем медијске стратегије, а надам се сутра и медијских закона, да утичемо на оно што ће дефинисати медијску сцену Србије до 2016. године. Предуслов за промене на медијској сцени је постојање политиче воље да новинари постану оно што су у целом цивилизованом светучетврти стуб демократије, а не прирепак државном апарату.
Проблем финансирања локалних медија је изузетно изражен у последње време,толико да води или у пропаст квалитета или у гашење медијских кућа. Како да опстанемо?
Тамо где постоје државни медији на локалу, највећи проблем локалног медија је неравноправност на тржишту. Са друге стране, у Ужицу и још неким срединама, где је завршен процес приватизације, наилазимо на неразумевање локалних самоуправа које не издвајају довољно средстава за финансирање садржаја на локалним медијима. Они медије не схватају као део демократског система, већ као своју огласну таблу. При том, не постоје објективни критеријуми по којима локалне самоуправе испуњавају своју законску обавезу, а ја подсећам да локалне управе имају законску обавезу да се старају о информисању грађана. Не постоји разрађен систем за правилну расподелу, већ се то често чини по политичкој припадности или припадности неким интересним групама.
На који начин да не постанемо огласна табла, а да медиј преживи?
Мислим да ће Закон о јавном информисању, бар у делу који се тиче финансирања локалних медија створити системске претпоставке за другачију расподелу средстава. Подсетићу, у Нацрту закона о јавном информисању са досадашњег буџетског финансирања се прелази на пројектно финансирање. То подразумева финансирање садржаја, при чему ће локалне самоуправе морати да расписују конкурсе, а независна комисија ће оцењивати пројекте. Они који буду добили новац за активности од, нагласићу - јавног интереса, мораће да представе јавности шта су урадили са средствима која су заправо, средства грађана. При том, морам бити искрен и рећи још нешто, а то је да у Србији данас постоји око 1.300 регистрованих медија, што економска моћ Србије не може да прогута.
Пред нама је тешко време у коме ће многи медији бити затворени и за то се морамо припремити. Медијска коалиција жели да у немилосрдну утакмицу сви крену са истих позиција, а ко ће опстати или нестати да не одлучују политичари и политичке опције, већ грађани својом наклоношћу. Сада то није случај.
Расподела по Закону , али није ...
Не постоје објективни критеријуми по којима локалне самоуправе испуњавају своју законску обавезу, а ја подсећам да локалне управе имају законску обавезу да се старају о информисању грађана. Не постоји разрађен систем за правилну расподелу, већ се то често чини по политичкој припадности или припадности неким интересним групама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.