Вести
09. 12. 2013.
Писмо које је шокирало јавност
Драги читаоци, честитамо! Успели сте један дан да издржите у кожи новинара.
Нама је тако сваки дан.
Претеће писмо које сте јуче добили уз „Блиц“ свакодневица је коју живе новинари у Србији. Извините ако смо вас уплашили, надамо се да нас сада боље разумете.
Судећи по усијаним редакцијским телефонским линијама, писмо вас је шокирало.
Рекли сте нам да смо вас уплашили и узнемирили. Јесмо, признајемо.
Нисмо хтели да вас превише узнемиримо, већ само да вас упознамо са тим шта све са собом носи истраживачко новинарство, данас, у Србији. Изгледа да смо успели.
Писмо са претећим порукама део је кампање која има за циљ да укаже на тежак положај новинара који се баве озбиљним и професионалним истраживањима.
Кампању су покренули Комисија за истраживање убистава новинара и Канцеларија за слободу медија ОЕБС-а.
Ваши читаоци могу сада да схвате како се ми свакодневно осећамо када нам стигну овакве поруке. Ове претње, конкретно, добијали смо Бранкица Станковић и ја, али добијају их свакодневно и сваким даном све више наше колеге које откривају недела.
Није само реч о претњама, већ су често и мета насилних аката. Имамо три убијена новинара - Даду Вујасиновић, Славка Ћурувију и Милана Пантића.
Убиствима наших колега претходиле су претње - каже за “Блиц” Веран Матић, главни и одговорни уредник ТВ Б92, покретач кампање.
У Србији тренутно раде четири новинара која су годинама под пратњом полиције.
То није нормално стање. Заштиту новинар може да добије на недељу-две док се проблем не реши, а сви смо некако пристали на то, на претње и као професија нисмо дали снажан одговор. Деси се да неко од нападача буде идентификован, а неколико случајева је и процесуирано. Кључна је ствар да се претње пријављују. Једино се тако може градити култура безбедности - додаје Матић.
Кампања о тешком положају новинара биће интернационална. Поред „Блица“, писмо је подељено уз „Политику“ и „Данас“. Спот и материјали преведени су на енглески и руски језик и дистрибуираће их Канцеларија за слободу медија ОЕБС-а из Беча свима који буду желели да користе ове податке.
Матић тврди да Комисија за истраживање убистава новинара и тужилаштво ради више него икад.
Недавно смо имали случај да је забележено сведочење једног суграђанина, који је дао изјаву у невладиној организацији да је видео убицу Славка Ћурувије. Био је неколико метара од места убиства, а убица је прошао поред њега - поручује Матић.
Матић каже да бивши шеф ДБ Раде Марковић има повлашћен положај у затвору и пита се ко је то дозволио.
Његова сарадња је важна али постоји још бар пет особа од којих су неке на слободи и које су учествовале у самој егзекуцији и који нас могу довести од судског процеса - рекао је Матић.
Писмо
Хоћеш да знаш истину? Хоћеш да откријеш шта се крије иза свега? Или хоћеш да те мрак поједе? Ово није игра, овде живот мало вреди и зато боље пази шта радиш.
Мислиш, као, нисам ја битан, ја сам мали, само се интересујем, неће мени ништа... Па није, брате, сви сте ви битни, сви који чачкате, читате, причате, сви ви који хоћете да знате... Истерујете, као, неку истину... Пусти истину, немој беду на врат да навлачиш.
Не треба ти то. Живи свој живот. Имаш своју породицу, своје пријатеље, чувај их... Не желиш да им правиш проблем. Боље зато пази шта читаш и где забадаш нос. Не знаш ни ко сам, ни шта сам, ни шта могу да ти урадим. Али ја знам ко си ти и где живиш, и шта радиш. Могу сутра да ти приђем на улици, да ти уђем у кућу... Нећеш ни знати, нећеш ме ни видети. Могу да те повредим и ником ништа.
Јер ја сам ту увек и видим те и не можеш ми побећи. www.истина.цо
Крајњи је час
Главна уредница „Политике“ Љиљана Смајловић каже да се уредништво надало да ће ове претње изазвати осећање солидарности читалаца са новинарима.
„Та је нада можда била наивна, али мора да се зна да у Србији убице новинара остају некажњене и још нам се ругају и прете.
Жао ми је што су се читаоци узнемирили, али крајњи је час да се сви узнемиримо. И да захтевамо да престане застрашивање, и вас и нас“, поручила је Смајловићева.
Бела књига о нападу на новинара
Од свих новинарских асоцијација прикупљене су претње и тешкоће на које су новинари наилазили и од тих информација се прави бела књига. Ту ће бити забележени и нерешени случајеви напада на новинаре.
Коментари (2)
Остави коментар11.12.
2013.
ni pedlja nazad
ako u lancu novinara neko popusti -ostali su meta .Jedinstvenost u odbrani ugleda i dostojanstvo profesije- ne prodavati se za malo mira ili benefita.Trag koji je zaorala Brankica jest bio gadan ali i častan..
Одговори10.12.
2013.
PISMO NIJE IGRA
Bez obzira kome je, zapravo, tekst u pismu namenjen, na sveopštu žalost, nezgrapno je sačinjen. Javnom mnjenju-narodu, političkoj strukturi, vlasti, kriminalnoj ili tajkunskoj eliti, istražnim organima, policiji, sudstvu, društvenoj zajednici u celini, morao je biti svrsishodnije-delotvornije, osmišljenije, jasnije iskazan i napisan.
ОдговориŠta se, od koga, očekuje ovim pismom? Šta je kome saopšteno?
Znamo, spletom nesrećnih, zlih, okolnosti po ceo srpski narod, devedesetih godina učinjena su strahovita zlodela u kojima su stradali i pojedini novinari. Ubistva su bila posledica psihopatološkog stanja pojedinaca u totalnoj bedi ljudskog uma. Poželimo, ne daj Bože, da se ta zlodela nikada više ne ponove.
Da li je cilj pisma bio da narod izvrši javni pritisak na merodavne organe vlasti, kako bi, posle toliko godina odugovlačenja, zataškavanja, ubice novinara, konačno, već jednom, bile procesuirane i po zakonu kažnjene za svoje zločine učinjene iz gnusnih pobuda nekih moćnika toga doba.
Očigledno je, za neka ubistva novinara prikupljeno je dovoljno dokaznog materjala. Šta se sada, posle toliko godina događa, da se i dalje odugovlači. To je trebalo jasno i nedvosmisleno upitati organe današnje vlasti.
Cenzura, samocenzura, nije isključivo problem novinara, pojedinca. Mediji su, kao organizaciona celina nečije vlasništvo ili su, manje ili više pod nečijom patronažom i kontrolom. Iz tih razloga, novinar je, uobičajeno, bez obzira na sopstveno znanje, sposobnost i istinoljubivost i željom da informiše javnost, nemoćan da objavi ono što je u stvarnom i zajedničkom interesu društvene zajednice.
Strahovi, socijalna beda novinarske profesije, korupcija, nesloboda u informisanju naroda neće se samo od sebe iskoreniti, ali se mogu, makar, svesti na podnošljivu meru. Toga neće biti sve dok se ne dogode promene u poimanju novinarske delatnosti, njihove delotvornosti u društvenoj zajednici, čemu mogu da doprinesu naročito intelektualna elita uz neophodnu podršku političke strukture na vlasti.