Вести
05. 12. 2013.
За 20 година у Србији пропало чак 25 новина
Оснивање дневних новина у Србији бизнис је који је у највећем броју случајева у старту осуђен на пропаст. Наиме, у последњих 20 година у нашој земљи је угашено чак 25 дневних листова покренутих у том периоду, а поједини од њих нису „преживели“ ни два месеца.
Уредници и стручњаци за медије објашњавају да има више разлога за оволики број пропалих новина. Према њиховим речима, већина листова је настала за једнократну употребу, као средства у предизборној кампањи.
Тежак опстанак
Такође, како истичу, велики број пропалих новина последица је погрешне процене улагача да ће на њима зарадити новац, али и намере тајкуна да преко њих остваре свој интересе.
Бивши главни уредник „Вечерњих новости“ Манојло Вукотић сматра да се „код нас новине брзо гасе јер се брзо и покрећу“.
- Најчешће се то дешавало у предизборним кампањама или у тренуцима који су процењени као преломни и важни. Иза таквих покретања новина обично су стајале политичке групације или интересне групе. Међутим, немогуће је да новине опстану у таквој импровизацији. Такође, немогуће је одржати се на овако несређеном тржишту - наводи Вукотић.
Он као неповољне околности за опстанак новина види њихову ниску цену и мали број оглашивача.
- Отуда и немамо озбиљне тираже новина у Србији. Да би се једне дневне новине основале и опстале, потребно је да се уложи најмање милион и по евра - каже Вукотић.
С друге стране, новинар Предраг Поповић, који је био главни уредник угашеног „Национала“, „Правде“ и још низа дневних листова, сматра да је новине могуће покренути и са мање новца.
- Пример тога су “Дневни телеграф“, али и „Национал“. Касније су настајали листови за чије су оснивање требале веће паре, али недовољне за добро пословање. Прилику да за релативно мале паре направе своје новине тада су искористили тајкуни и политичке групе, али они су употребљавали новине само за своје интересе и у року који им је одговарао. Кад престану интереси, угасе се и новине - објашњава Поповић.
Аналитичар медија и некадашњи новинар и уредник Цвијетин Миливојевић сматра да нису сви листови који су покренути после 2000. настали с истим циљем.
- Међу њима је било и оних за једнократну употребу, које су финансирали политички центри моћи, чија је сврха била да само одраде кампању за некога.
Затим, било је оних који су мислили да у овом послу има пара - истиче Миливојевић. Он, међутим, истиче да је веома лако пропасти у овом бизнису.
- Ако оснивате новине, морате имати финансијску подршку и треба вам неколико стотина хиљада евра за покретање. Затим, морате имати добар тираж да бисте убедили фирме да се оглашавају баш код вас. Међутим, сад је све мање зарада од продаје новина. Некад су оне коштале колико и пакла цигарета, а сада за паклу цигарета можете да купите готово све новине које постоје на тржишту - наводи Миливојевић.
Сиромашно тржиште
Медијски експерт Борислав Миљановић сматра да је наше тржиште мало и сиромашно, због чега нема новца за велики број новина.
- Они који покрећу новине морају да обезбеде дугорочна средства финансирања.
Многи добри новинари су то покушали, али нису успели, јер није исто бити добар новинар и добар менаџер - истиче Миљановић.
Мој угао
Зоран СтојиљковиЋ
социолог
Сваки преломни тренутак од краја деведесетих тражио је нову медијску пажњу и простор. С падом стандарда тиражи су бивали све мањи, па отуда и гашење толиког броја новина.
Гробље српске дневне штампе (ових дана можда ће бити и проширено)*
Наша борба 1994-1998.
Демократија 1996-1997.
Дневни телеграф 1996-1998.
Грађанин 1997-1997.
Глас јавности 1998-2011.
Национал 2001-2003.
Јутарње новине 2002-2002.
Центар 2003-2003.
Балкан 2004-2006.
Јутарње огледало 2004-2005.
Интернационал 2003-2005.
Марка 2003-2003.
Балкан експрес 2006-2006.
Српски национал 2005-2005.
Екипа 2004-2005.
Старт 2005-2006.
Опозиција 2007-2007.
Правда 2006-2012.
Газета 2007-2008.
Сутра 2007 - 2008.
Бизнис 2007-2008.
Борба 2009-2010.
Пресс 2005-2012.
Грађански лист 2009-2011.
Сан 2012-2012.
Коментари (2)
Остави коментар12.06.
2017.
Re: Nije bas tako
Novine demokratija su bile direktno finansirane od strane ekipe oko Djindjica. Sam sam bio svedok kada su nam isplacivane plate. Tada sam se borio protiv Milosevica, ali ovi sto su dosli su mnogo gori od njega. Veoma sam razocaran u sve sto je na kraju ispalo. A Cvijetin Milivojevic i Ljubinka Milincic su dobijali najvise od svih nas. Secam se da nam je dolazio neki Nemac koji je Milivojevica i Milincicevu obucavao u medijskom otporu vlasti. Takodje mnogi otporasi su tada bili u urednistvu. Milinciceva je tada cesto posecivala nemacku i americku ambasadu, a sada cujem da je najvise u ruskoj ambasadi. Ali podrzavam sto je Milinciceva okupila svoju staru ekipu iz vremena protesta protiv Milosevica i sada rade za nju. Za ostale cujem pomalo...
Одговори05.12.
2013.
Принципијелно до пропасти
Нетачно је наведено да је "Демократија" излазила само од 1996. до 1997. године. Овај дневник, настао у време грађанских протеста 1996. излазио је до 1998. Угасио се јер је уреднички тим (Цвијетин Миливојевић, Љубинка Милинчић, Вјекослав Радовић, Весна Рогановић, Владо Мареш) до последњег дана истрајавао на оријентацији да се "Демократија" не везује за партије на власти. У време када је СПО добио Београд на управу (сменили Зорана Ђинђића са места градоначелника, а в. д. првог човека постао проф. др Милан Божић из СПО) "Демократија" се "качила" баш са СПО-ом, а ударала је по свима редом (ДС, ДСС, СПС, СРС...). Такву оријентацију је и платила-није било оглашивача, а очекивања да ће грађани куповати ове новине баш зато што "није ни са ким" показало се наивно.
Одговори