Вести
03. 12. 2013.
Тијанин новац - право јавности да зна
Осим тражења одговора на питање шта ће бити са парама прикупљеним у хуманитарним акцијама за лечење детета, овај случај отворио и медијску полемику.
У ишчекивању одговора шта ће бити са новцем преосталим после смрти осмогодишње Тијане Огњановић, а који су прикупили грађани Србије у на овим просторима незабележено великој и добро организованој хуманитарној акцији, отворена су нова питања, овог пута она новинарска – како би медији требало да прате овај случај. Тему је иницирао менаџер Би-Би-Сија Душан Машић у отвореном писму новинарки „Курира” Сањи Илић, замерајући јој на начину на који је писала о овом случају.
Машићево писмо пренели су многи сајтови. Уредништво Б 92, га је после извесног времена скинуло са свог сајта, на шта је реаговало Независно удружење новинара Србије (НУНС). Они су у саопштењу тај потез окарактерисали као цензуру, па је ова тема додатно добила на замаху. Веран Матић, главни о одговорни уредник Б 92, одмах је одреаговао и вратио текст на сајт, уз извињење и објашњење да је то био непромишљен потез редакције, позивајући на сталну дебату о квалитету и етици новинарства.
У међувремену, новинарка „Курира” одговара менаџеру Би-Би-Сија, такође, у отвореном писму.
Шта је Душан Машић замерио новинарки овог таблоида?
„Оно што си ти урадила, чак и да су ти намере биле најбоље, јесте следеће: 1) Ставила си породицу Огњановић на стуб срама и изложила их најгрубљим претњама и увредама, 2) Повредила си све који су желели да задрже Тијану у најбољој могућој успомени и 3) Прекинула си и обесмислила сваку будућу акцију прикупљања новца за неко болесно дете. И све то на основу, како сада ствари стоје, потпуно погрешне информације.”
Машић није прецизирао који текст сматра непрофесионалним нити које су информације „Курира” потпуно погрешне. Из његовог писма може се закључити да су то тврдње да су родитељи подигли паре са рачуна. „Политика” је, иначе, утврдила и објавила да је већи део новца који се у почетку налазио само на једном рачуну, касније пребачен на рачун на име њене мајке Јелене Огњановић уочи пута у САД и то, како је рекла, на сугестију банке. То је потврђено на оставинској расправи. Огњановићи су тражили да новац са оба рачуна буде део оставинске расправе.
Моралне, правне и друге дилеме
„Курир” је у насловима објављивао тврдње које нису доказане („Велика превара: политичари опрали милионе преко смрти мале Тијане!”), или су само делимично тачне („Огњановићи преварили целу Србију: наменски рачун за Тијану није ни постојао”). Подсетимо, глумац Сергеј Трифуновић који је дао одлучујући импулс прикупљању новца за лечење девојчице када се у „Великом брату” појавио са картоном на којем је био исписан број рачуна, изјавио је недавно у емисији „Булевар” на ТВ Б 92 да је од Тијаниног оца Небојше Огњановића, када је прикупљено више новца него што је требало, тражио да се део средстава преусмери за лечење друге животно угрожене девојчице. Овај је, по
Трифуновићевим речима, то одбио уз објашњење да су средства уплаћивана „наменски” и да због тога не може да на тај начин располаже тим новцем. Испоставило се да наменски прикупљан новац није остао на наменском рачуну, барем не сав.
Менаџер Би-Би-Сија Душан Машић, који је нажалост као и Огњановићи доживео оно што је ноћна мора сваког родитеља – смрт детета, распитао се међу уредницима овог светског медијског сервиса како би они извештавали о случају Тијане Огњановић. И сами су, наводи Машић, закључили да је реч о компликованом случају који са собом носи много моралних, етичких, правних и професионалних дилема.
Машић наводи: „Пошли смо од претпоставке да си добила информацију из банке да су паре подигнуте и да сад треба видети шта радити са тим. Задатак новинара јесте да, када добије информацију, исту провери, а не само да је пренесе. То знају чак и они који не раде у Би-Би-Сију. Овдашњи уредници су ми рекли да би урадили три ствари: 1) пронашли други извор 2) тражили доказ за те тврдње и 3) уверили се да у долажењу до тог доказа није прекршен ниједан закон који би евентуално могао читаву причу да обори на суду. У случају да било која од ове три ствари није урађена, информација о повлачењу пара са рачуна не би могла да буде објављена. Шта би онда био следећи корак? Да ли би Би-Би-Си контактирао родитеље који су остали без детета? Лагао бих када бих рекао да ме позитиван одговор на ово питање није изненадио. Јавни интерес нема календар. Наравно, сачекали би да прође сахрана, дали мало времена породици да тугује, али процена је да је четири месеца сасвим довољан период. Поготово у условима ако би се показала тачном тврдња да је новац повучен.”
Узгред буди речено, наш лист је ишао путем који Машић сугерише, али ни ми нисмо успели да разговарамо са родитељима, а једино они могу да развеју све сумње.
Иначе, уз помоћ претраживача на интернету је лако могуће утврдити да су и у Великој Британији, коју Машић наводи као пример, чести скандали у вези са прикупљањем добротворних прилога и увек присутне сумње у начин трошења тако прикупљених пара. Зато су тамо донесени закони да се та област регулише, а оснивају се и комисије да испитују спорне случајеве.
Прикупљање новца јавно, а трошење тајно
Новинарка Сања Илић у отвореном писму Машићу одговорила је да је питања упутила свим релевантним и компетентним саговорницима.
„Адвокатима, лекарима, банкарима, људима који су учествовали у прикупљању новца за Тијану. И, што је најважније, породици Огњановић. Од њих никад никакав одговор нисмо добили. Отац се, међутим, огласио у другим медијима, и то тврдњом да нема моралну обавезу да полаже рачуне о том новцу”, навела је Илићева.
У одговору се осврнула и на критику да је требало да се држи високих новинарских стандарда, попут оних који важе у Би-Би-Сију.
„Нисам, ето, признајем. Али не зато што нисам хтела или зато што сам лош човек или зато што нисам покушала или зато што сам лош новинар, нити зато што је то начин на који ми у „Куриру” радимо. Него, Душане, зато што Србија није Енглеска, а Београд није Лондон. У Лондону, драги колега, не би ни било потребе да цела нација скупља паре за трансплантацију срца тешко болесне девојчице, а поготово не уз помоћ медија... У Србији, нажалост, како се видело у случају Огњановић, није се знало ни колико је новца уплаћено, ни на који рачун, ни ко је и зашто пребацивао новац с једног на други рачун, ни зашто, ни на шта су паре потрошене, ни колико је пара остало после трагедије, ни која је судбина преосталог новца”, наведено је у одговору Сање Илић.
И у редакцији „Политике” било је полемика поводом овог случаја. Тражили смо одговор од Небојше Огњановића шта ће бити са преосталим новцем, али га нисмо добили. Покушали смо да докучимо због чега ћуте поред таквог притиска јавности, зашто ту мучну ситуацију не прекину изјавом да ће новац прикупљен за лечење једног детета бити прослеђен другој деци која се боре за живот. Неке колеге су такво понашање покушале да објасне тешким губитком који су доживели родитељи, други су, како је време пролазило, почели да сумњају да су родитељи у борби за живот детета прихватили нешто што није требало да прихвате. Огњановићи и даље ћуте. На новинарима је да и даље прате овај случај.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.