Вести
02. 12. 2013.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, за Данас
Безбедњацима можемо само да верујемо на реч
Можемо се надати, односно веровати да службе безбедности пресретање комуникације грађана и приступ задржаним подацима врше искључиво у складу са Уставом Србије, односно на основу одлуке суда. Проблем је, међутим, што не би требало да верујемо, него да знамо.
Но, ми немамо механизме, какви у многим државама постоје, који би то могли да омогуће - каже у разговору за Данас Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Он подсећа да су службе дале гаранцију да ће деловати у складу са Уставом након што је Уставни суд Србије својевремено, по предлогу повереника и заштитника грађана, оценио неуставним одредбе Закона о Војнообавештајној агенцији и Војнобезбедносној агенцији.
Шта се догодило са „пакетом“ од 14 мера, које сте, заједно са омбудсманом, предложили?
- „Пакет“ од 14 мера је добио снажну вербалну подршку, али годину и по дана касније је мало тога реализовано. Тај „пакет“ је подразумевао мере које би биле у функцији заштите уставних гаранција људских права. Поред осталог, предложено је и да се процедуре и постојеће паралелне техничке могућности различитих агенција и полиције уједине у једну, националну агенцију, која, као провајдер, пружа техничке услуге неопходне за пресретање комуникација свим ауторизованим корисницима. Такође, предложено је да се обезбеди неизбрисиво бележење приступа телекомуникацијама, уз све податке који су потребни да би се могла извршити накнадна контрола законитости и правилности приступа.
Акција надзора која је по Вашем налогу спроведена у пролеће 2012. указала је на велики раскорак између уставних гаранција о тајности комуникација и праксе.
Било је сасвим евидентно да се уставне гаранције крше у изузетно великом броју случајева, поготово у вези са приступом такозваним „задржаним подацима“, односно како се то чешће каже „листинзима“. Било би некоректно као одговорне за то прогласити само „службе“ и МУП. Они јесу уставну одредбу по којој се од неповредивости тајности комуникације може одступити само на основу одлуке суда тумачиле „рестриктивно“, тако да се она односи само на садржину разговора, дакле на класично прислушкивање, а не и на приступ другим подацима о комуникацији. Међутим, такво схватање „прогурано“ је и, политички, у неке законе, па су на основу њих службе саме директно „онлајн“, без налога суда приступале базама података оператора који су „окретали главу“ и, изузев једног, нису ни активирале софтверске апликације које би бројале број тих приступа. А само онај један који је бројао, регистровао је цифру од преко 270.000 у тој години. Укупан број таквих приступа базама код сва четири оператора може само да се претпоставља, са зебњом.
Према неким информацијама, у Србији постоји и „сива зона“ праћења комуникације грађана. Какве су Ваше информације?
Да, кад се већ бавимо претпоставкама о броју приступа подацима о комуникацији, осим оних који су „производ“ незаконитости у поступању „служби“, не би се смело заборавити на субјекте из потпуно „сиве зоне“. Реална је претпоставка да се таквим активностима озбиљно баве и структуре које су у функцији „бизниса“, политичких странака, мафије. Подсетићу и овом приликом на то да је Србија земља у којој је увоз и промет шпијунске опреме потпуно либералан.
Коментари (1)
Остави коментар02.12.
2013.
Presretanje (sadrzaja) postanskih komunikacija
Kada govori o presretanju komunikacija poverenik Rodoljub Sabic verovatno misli i na presretanje postanskih komunikacija, a ne samo elektronskih komunikacija (telekomunikacija). Zato je sada prilika da poverenik i zastitnik gradjana pokrenu inicijativu da se i clan 6. stav 3. Zakona o postanskim uslugama promeni tako da glasi: "Načelo nepovredivosti tajnosti poštanskih pošiljaka može se narušiti samo na odredjeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka ili zastite Republike Srbije, na nacin predvidjen zakonom."
Одговори