Вести
02. 12. 2013.
Бата и сека као бака и дека
Да ли је Александар Тијанић, несумњиви главни заштитник Јавног сервиса према спољњем свету, био то и за један број појединаца унутар РТС-а? То му је својевремено спочитавано због (наводног) фаворизовања омиљених му „плавуша”, веома великих плата за мали број одабраних уредника и водитеља, ауторитарности у руковођењу по принципу „у све се меша”, то јест само он одлучује...
За живота, умео је од свих приговора вешто да брани и кућу и себе. Кад је умро, како доликује обичају, о покојнику се говорило све најлепше – и споља и изнутра. Али, ускоро пролази оних четрдесет дана... Почињу нове приче.
Испоставља се да новац из буџета не може да стигне пре пролећа. Финансијска неизвесност тиме се продужава практично у недоглед... што од РТС-а чини брод који се опасно љуља. Најаве да га напуштају неки познати новинари могле би да слуте и на потонуће. Но, јавност као да више интересује судбина појединих личности из РТС-а него судбина самог Јавног сервиса.
Неке ТВ звезде из Таковске 10 признају да се спремају за излазак на медијско тржиште. Због нових професионалних изазова, кажу најчешће, јер новчане понуде (и захтеве) није пристојно истицати. То би могло да значи да водећи водитељи на РТС-у и нису бог зна како добро плаћени. Неки од њих су се, ваљда управо због недовољних редовних зарада, упустили и у послове рекламирања. Па ће тако она лица која ујутру прва угледате на свом телевизору касније у рекламним ТВ и радио блоковима да вам препоручују разне фине ствари: чајеве за здравље целе породице, приватну клинику за породично медицинско збрињавање, станове за удобан породични живот... Да ли као директор Тијанић за такав њихов ангажман није знао (што је мање вероватно) или је (и сам „сиромашни новинар”) имао разумевања зато што није могао да их плати колико је сматрао да вреде.
Узгред, законом није забрањено – али Новинарским кодексом ваљда јесте – да се новинари информативних редакција, дакле они који јавност треба да обавештавају (благовремено, тачно, потпуно), баве рекламирањем које је само по себи чист вид пропаганде.
Глумцима је еснаф давно дозволио (и опростио) играње у ТВ рекламама. Поново су на екрану животни сапутници Дравић–Николић да гледаоцима густирају заједничко испијање кафице и бивши супружници Софреновић–Мићановић да у банци заједно узимају повољан кредит. Драмски и филмски уметници, посебно популарни због учешћа и у ТВ серијама, рекламирају још и супермаркете, бање, игре на срећу, душеке, воћне сокове...
Све је то у реду кад им је та мини улога прикладна, кад је ваљано написана и изведена. Ту они највећи, којима више славе не треба и који углед више не могу изгубити, наступају без имало сујете и самоуверено. На пример, Бата и Сека, као Бака и Дека. Живојиновић је преузео на себе да дели искуство с постаријим мушкарцима као са сапатницима које мучи простата, а Саблићева да саветује нане и прамајке који ће детерџент највише пријати њиховој унучади. Све у своје време!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.