Вести
19. 11. 2013.
Брисел појачава подршку медијима у региону
Европска комисија ставила је на расправу нацрт смерница за помоћ коју ће ЕУ у наредних седам година пружати медијима на Западном Балкану и у Турској. Смернице се доносе зато што се медији у овим земљама суочавају са бројним проблемима који се морају решити да би се демократија у потпуности успоставила.
Утицај политике на медије, неконтролисана помоћ државе кроз такозвано "оглашавање владе", нетранспарентно власништво, претње новинарима и њихов лош материјални и социјални статус само су неки од проблема на чије ће решавање бити усмерена помоћ ЕУ.
Међународна помоћ за јачање независних медија на Балкану се постепено повлачи и не постоје изгледи да ће се тај тренд променити, наводи се у Нацрту Смерница за подршку ЕУ слободи и интегритету медија у земљама кандидатима и потенциалним кандидатима од 2014. до 2020.
У таквом окружењу, мали број независних медија је успео да преживи. Како се додаје, неки од њих су увучени у клијентелистички систем, док остали преживљавају са скромним ресурсима.
"Политизација и клијентелизам у медијима су у основи најозбиљнијих проблема са којима се медији суочавају. На Западном Балкану економска криза је у комбинацији са општом све већом усмереношћу на бесплатне медије на интернету, довела до пада средстава за постојеће медије и додатно створила притисак на професионално новинарство"л наводи се у нацрту документа Европске комисије.
"А када могућности за за посао опадну, капацитет новинара као заједнице за даљи развој и заштиту заједничких професионалних и радних стандарда се показао слабим", додаје се.
Као конкретни проблеми наведена је нетранспарентна подршка државе, нетранспарентно власништво над медијима, као и лош економски статус новинара који често раде без легалних уговора што подстиче аутоцензуру.
Наведени су и други велики проблеми - независност регулаторних тела није стабилна нити довољно утемељена у закону, правосуђе се исувише користи да ућутка медије са критичким ставом, а јавни сервиси још нису успели да добију уређивачку независност, финансијску одрживост, нити да полажу рачуне о услугама које пружају грађанима.
Смернице ће бити део стратегија за претприступну помоћ, аутврдиће се и механизам за сталан надзор резултата. Актери на медијском тржишту позвани су да предлоге дају до средине децембра.
Медији кључни за демократију и пут ка ЕУ
Став Европске комисије је да се подизање транспарентности, борба против корупције и транспарентна и одговорна политика могу постићи само уколико се независним медијима омогући приступ информацијама и ако имају могућност да обраде информације и ставе их на располагање публици.
"Садашња медијска ситуација представља ризик за потпуни прелазак на стабилне транспарентне демократије и ефикасне институције", истиче се у документу.
То је и омогућило да се медији уврсте на дневни ред током приближавања ЕУ у оквиру политичких Критеријима из Копенхагена.
Будући да ЕУ нема посебно правно наслеђе из области медија, референца за доношење медијских стратегија и закона су стандарди Савета Европе, који су донети за основу Европске конвенције о људским правима.
Брисел је одлучио да искористи свој утицај и кроз приступне преговоре унапреди ситуацију у земљама које желе да се приближе ЕУ. Земље које воде преговоре ову област ће обрађивати кроз поглавље 23 - правосуђе и основна права док ће за оне које још немају преговоре бити успостављен сличан механизам.
На основу извештаја о напретку и друге конференције о проблемима медија у земљама које теже чланству у ЕУ Спик ап (СпеакУп2), која је одржана у Бриселу у јуну, издвојени су приоритети за побољшање ситуације.
У документу се истиче да успостављање бољег медијског система захева дуготрајну посвећеност јер укључује питања која не могу да се реше од данас до сутра, на пример промену праксе у правосуђу и успостављање саморегулације у медијима. Програми Комисије ће зато трајати до пет година, а у Бриселу рачунају и на друге организације попут Савета Европе и ОЕБС-а као на партнере у овом процесу.
Приликом доношења прописа и стратегија од кључног значаја је да се укључе представници медија, цивилног друштва а посебон организације новинара, институти и организације за заштиту људских права.
Уз финансијску помоћ коју ће пружати Комисија ће, како се истиче, наставити да указује на проблеме у вези са слободом изражавања и медијима и да истиче њихов значај за приступање ЕУ.
Медији - проблем целог друштва
Комисија је на основу приоритета и стања у медијима поставила оквиран план активности за побољшање ситуације. У тај посао се, како проистиче из документа, морају укључити сви актери друшта.
На парламентима је да процењују медијску ситуацију и усвајају документа у складу са ЕУ стсндардима.
Одговорност државе је да заштити новинаре од физичких напада и претњи на послу. У овом погледу Комисија ће, како се наводи, са партнерима истражити могућности да се побољша правна и физичка заштита новинара.
У неким земљама које се прикључују ЕУ уобичајено да државни званичници покушају да ућуткају медије тужбама, а правосуђе се исувише често ставља на страну државе и званичника. За ово је потребна обука у праовосуђу о Европској конвенцији за људска права и случајевима који су проистекли из тог текста.
Регулаторна тела треба да инсистирају на примени правила за транспарентно финансирање и спречавање концентрације власништва или блиске власничке повезаности медија са политичким интересима.
Поред тога, у фокусу Комисије су и кораци за подизање професионалности медија, улагање у обуку новинара, као и за унапређење капацитета професионалних организација новинара. Ту су и обезбеђивање добрих радних услова, у смислу легалних уговора о раду јер је нерегулисан статус често повезан са аутоцензуром.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.