Вести
18. 11. 2013.
Радомир и Србија
Кад он проговори, „Србија ће бити на коленима“, јавиле су прошле недеље новине. Неко је пустио причу да би Радомир Марковић, начелник Државне безбедности 1998 - 2001, сада имао да исприча нешто од чега ћемо сви пасти, добро, ако не на колена, оно на дупе.
Та прича, наравно, није пуштена тек тако; биће да је то нека ујдурма извесних кругова које знамо, изведена преко адвоката-консиљера и њихове медијске логистике. Није, међутим, јасно шта се тиме жели постићи - осим мало медијске сензације и подсећања да Радомир постоји, додуше у притвору од 2001, а касније правоснажно осуђен на највишу казну коју служи у затвору.
Шта би, дакле, Радомир Марковић могао да исприча сада? Имао је он своју прилику, кад је требало, да исприча све, али је ћутао надајући се ко зна чему. Повратку на власт Слободана Милошевића? Успеху Легије Улемека и његових побуњеника? Није рекао. Ухапшен је крајем јануара 2001, одмах по оснивању Ђинђићеве владе. Прекасно, на жалост. Коштуница, др Војислав, задржао га је на челу Службе после петооктобарског преврата и тако му је омогућио да уништи или сакрије значајан део документације РДБ, да прегрупише и реорганизује криминализовани део Удбе и да прикрије трагове злочина. Ухапшен је тек када је нова влада преузела Државну безбедност и одмах открила трагове ка Ибарској магистрали, Будви и још неким предметима какав је онај - до сада некажњен - са оних 600 килограма хероина у власништву Службе. Данас знамо да су га тада Душан Михајловић, Горан Петровић и Зоран Мијатовић (министар, начелник и заменик начелника РДБ) лепо молили да све исприча одмах; чак су га водили на јагњетину у чувену вилу Службе, тамо у бањичким шумама у Краљице Ане, све преклињући га да себи и држави олакша. Одбио је, а да је тада проговорио, олакшао би себи; добро: не сасвим (превише је засвињио), али ипак...
У међувремену се све открило: и то да је Радомирова Служба ухапсила и убила Ивана Стамболића; расветљени су и Ибарска магистрала и Будва. Шта је то преостало Радомиру да тек сада исприча, то нешто од чега ће „Србија пасти на колена“? Какве би он могао имати користи од тога - осим да олакша грешној души? Није ни то мало, да се разумемо, али нека онда седне и напише књигу, овога пута искрену и поштену - за разлику од оне коју је у затвору написао 2009. („Казна без злочина“). Не; тешко да је о томе реч. Ова информација, пуштена у медије из непознатог извора, звучи као претња.
Е, сад: прети се ономе ко може нешто да учини; ономе о коме човек има компромитантне информације; реч је, дакле, о уцени. Радомир нешто хоће од некога, иначе ће „Србија пасти на колена“. Од кога би Радомир могао тако нешто тражити у замену за своје ћутање? Ко би то могао Радомиру да помогне и како, само да Радомир не проговори и тако баци „Србију на колена“? Не знамо, не каже се, а да слутимо нећемо, мада бисмо могли...
Уосталом, чиме би се то Србија још могла бацити ниже него што су је Радомир, његов Шеф и остала екипа већ бацили? Србија сигурно не; неки људи можда, али дознаће се све то и без Радомира.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.