Вести
15. 11. 2013.
Седамдесет прва годишњица “Дневника”
На данашњи дан пре 71 годину, у јеку великих страдања у Војводини и у самом Новом Саду, у бази испод новосадских улица, светло дана угледао је први број „Слободне Војводине”, претече листа „Дневник”.
Припреме за његово покретање почеле су у време када је Војводина окупирана, потлачена и подељена. Идеја је потекла од њеног првог главног уредника Светозара Марковића Тозе, чија бронзана биста и данас на уласку у зграду „Дневника” подсећа на традицију коју су све потоње генерације наставиле.
Први број „Слободне Војводине”, штампан у партизанској бази као „орган”
Јединственог народноослободилачког фронта Војводине, имао је црвено заглавље и само две странице. Као плакат. Толико је тадашњи гештетнер могао да одштампа.
Ни поратне године, као ни оне ратне у којима су први главни уредник и његови саборци главом платили покретање првог војовођанског листа, нису олакшале живот новина. У неким временима, када се хартија набављала „на кашичице” и плански делила, претила је опасност гашења листа. Редакција се повијала, савијала и довијала.
Драстично је смањен тираж, али је лист наставио свакодневно да излази. Одржао се неко време као недељник и излазио на четири стране. Преживео је и то и вратио се свакодневици и читаоцима који су му се враћали у све већем броју. Онда је добио ново име и боју. Од 1. јануара 1953, јер су читаоци тако одлучили, носи назив „Дневник” и штампа се с плавим заглављем.
Како су се мењала времена, тако су се мењали и „Дневникови” титулари. Када је пропао Социјалистички савез радног народа, лист је пао под надлежност Скупштине Војводине. Онда су дошла још тежа времена па је одлучено да се спас потражи у приватизацији. Од 1. јануара 2004. године, лист издаје предузеће „Дневник Војводина прес”. Једини војвођански дневни лист на српском језику у протеклих седам деценија изашао је у више од 24.000 бројева.
Штампан је увек ћирилицом, само накратко и латиницом у тиражу намењеном северној Бачкој. После је тај тираж претворен у лист „Хрватска ријеч”, а потом у „Суботичке новине”. Србима у Војводини није сметало да 109 дана „Слободна Војводина” још 1945. године излази латиницом да би око 120.000 Хрвата, колико их је тада било на овим просторима, могло на свом писму и наречју да прати збивања у држави која се обнављала на свим пољима.
У листу је радило, или још ради, 16 књижевника, међу њима и петорица академика. По седморици су назване улице у Новом Саду, као и у другим градовима и насељима. Многе награде носе имена новинара „Дневника” који су у протеклих седам деценија и у другим медијима као и у матичној кући оставили печат за сва времена.
Уручење награда и признања
Поводом Дана „Дневника” данас у 18 часова у „Мастер центру” Новосадског сајма најбољим новинарима биће уручене новинарске награде. Признања ће добити и запослени за дугогодишњу верност листу.
Коментари (1)
Остави коментар18.11.
2013.
71. godišnjica "Dnevnika"
Poštovane koleginice i kolege,
ОдговориSa najiskrenijim željama da i ubuduće istrajavate na vetrometinama informisanja stanovnika i da se što uspešnije odupirete bezumlju koje bi da potpuno okuje svaku profesionalnu, činjeničnu, novinarsku reč koja nekom stranačkom "vojniku" ili tzv. tajkunu ili nekom drugom samoproglašenom moćniku nije po volji, želim vam mnogo, mnogo više tiražih, ekonomskih i novinarskih uspeha - nego u poslednjih 20-tak godina.
S poštovanjem, Milan Čolić, novinar, Novi Sad