Вести
15. 11. 2013.
У новинарству се ништа није променило од 1945. године
Нападали су ме због „проблематичног” текста у медијима, а честитали су ми професори универзитета, колеге писци, уредници и новинари, али тајно да не би прошли као ја. Одмах по постављењу за помоћника министра за информисање кренули су напади на Драгана Коларевића. Повод је био текст „Време је за први српски културни устанак”, објављен на сајту „Новог стандарда”, неколико дана пре постављења.
Текст је написан два и по месеца раније, када аутор није ни могао да претпостави да ће бити на тој функцији. У питању је оштар полемички текст.
Коларевић није ни почео да ради, а већ је тражена његова оставка. Када је Иван Тасовац постављен за министра културе, Драган Коларевић је смењен с места помоћника министра културе. Драган Коларевић (1954), завршио је Филолошки факултет у Београду. У ТВ Београд почео је да ради 1986. године. Аутор је збирки песама: „Ерот смеса”, „Велика ветрењача”, „Ви сте нас озбиљно схватили”, „О лоповима и љубави” (Ракићева награда), „Ево нама сунца”, збирки прича: „Језик за зубима”, „И то је рат”, „Велики људи”, „Пуре qуеста е гуерра”, „Хајдучка звезда”, романа: „Шарфер”, књиге драма: „Агенција за духовни развој”.
Добитник је „Златног беочуга” Културно-просветне заједнице Београда, за трајни допринос култури Београда (1995). Аутор серије од једанаест епизода „Прилози за историју титоизма” и серије „Титоизам”(2006, осам епизода). Тренутно припрема серију документарних емисија под називом „Покретна прошлост”.
Зашто сте смењени?
Захваљујем онима који су ме безобзирно нападали, јер су ми направили велику рекламу. Нема политичара, ни обичног грађанина, који није прочитао тај текст написан, у једном даху, 6. јуна 2012. Стекао сам велики број пријатеља.
Нападали су ме у новинама, на радију, на телевизијама, а обични људи су ми на улици честитали, телефонирали и давали подршку. Честитали су ми професори универзитета, колеге писци, уредници и новинари, али наравно тајно да не би прошли као ја. Кампања је имала контраефекат. Пропагандна машинерија, која је изгубила изборе у мају 2012, кренула је у септембру, у пуном саставу, свом снагом, на мене. Моја ликвидација је требало да буде њихова прва победа, после низа пораза. Ових дана, та пропагандна машинерија припрема се за нове изборе.
Траже новог господара, и бесмислено му се удварају. Да би доказали своју идеолошку исправност они друге оптужују за „идеолошку острашћеност”. Ево једног цитата који „аргументовано” оправдава идеолошка чишћења: „Драган Коларевић је морао да оде, јер није ни требало да дође на то место. Због своје професионалне прошлости и идеолошке острашћености, од великог дела јавности дочекан је на нож, а потом се показало да једноставно није способан да обавља тако важан посао, као што је израда медијских закона.” То је објавило гласило које је прогнозирало да ће у другом кругу избора, у мају 2012, Борис Тадић победити Томислава Николића са 16 одсто разлике.
Бавили сте се титоизмом: шта је титоизам, ко су титоисти?
Не постоји дефиниција, али се може описати низом чињеница. Тито није титоиста.
Титоисти су самопроглашена елита настала у његово време. Тито их није дирао, јер су за њега били безопасни, чак корисни. Титоизам је када живимо на туђ рачун, када трошимо незарађено, када се задужујемо и трошимо будућност, када имамо привреду која производи губитке, када се забављамо на туђ рачун, школујемо децу за непостојећа занимања. Када дође до краха, за то ће бити крив српски хегемонизам и национализам, као да Срба има седам милијарди, а не седам милиона...
Ко уништава српску културу и зашто?
Самопроглашени картел, њихови чиновници и миљеници, уништавао је културу у последњих дванаест година, посебно у Београду. Самопроглашени су измислили сукоб „мондијалиста” и „патриота”, као што је некад КПЈ измислила и руководила сукобом између такозваних модерниста и реалиста. О краху тог концепта културе водио сам дневник у стиховима, избор сам објавио у књизи „Ухваћен на делу”, у јануару 2012. Једино нам остаје да лириком и прозом бранимо лични и национални идентитет, у нади да ће то једног дана неке нове генерације, у неком новом времену, прочитати, и да ће им то бити инспирација. Гомила лажи, не може да победи зрно истине. Уместо истинских космополита, српском културом доминирају покондирене тикве.
И култура је партијски подељена?
У медијима и на кључним местима у култури, и даље су кадрови ДС и ЛДП-а. У новинарству се ништа није променило од 1945. Дезинформисање је главно оружје.
Пропаганда и обмана су у првом плану, само мењају скупа одела и маске. Сада се умиљавају Александру Вучићу, желе њега да искористе против оних који су за очување елементарних националних права и интереса, а у правој прилици ће му забити нож у леђа и отрчати у загрљај новим господарима.
Пали сте, условно речено, на медијским законима. Шта су вам највише замерили?
Када су у питању медијски закони ту су две ствари које су кључне, на којима инсистирају европске институције: прво – повлачење државе из медија и друго – јавност и спречавање недозвољене концентрације власништва. Да би се урадиле те две ствари потребно је донети нове медијске законе. То је требало да буде урађено до краја 2007. године, али није. Тачно је да се касни у односу на рок који је исхитрено одређен у Стратегији развоја медија у Србији, коју је донела влада Мирка Цветковића, 27. септембра 2011. У међувремену, имали смо изборе, и реконструкцију владе, и због тога се каснило више месеци. И поред свега, садашњи министар ће бити у прилици да за неколико месеци оконча медијску реформу која је требало да буде завршена пре шест година. Сада чујемо од релевантних личности да медијски закони нису услов за почетак преговора са ЕУ.
Од септембра 2012. до септембра 2013. успео сам да три нацрта закона доведем до завршне фазе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.